Оператери са Земље довели су телескоп у коначну позицију, а корекција путање трајала је око пет минута, за разлику од претходне 25. децембра која је била дуга цео сат, саопштио је Кејт Периш, менаџер опсерваторије тог телескопа при НАСА.
Телескоп „Џејмс Веб“, вредан 10 милијарди долара, лансиран је из Јужне Америке 25. децембра и стигао је до циља, познатог као Лагранџ тачка 2. У тој тачки, телескоп је у гравитационој равнотежи између Земље и Сунца, која га држи стабилним у орбити. Тако ће „Џејмс Веб“ имати сталну позицију у односу на Земљу и Сунце, чиме се избегава да му наша планета заклони поглед ка нашој звезди, што би могло да нашкоди термалној стабилности његових инструмената, као и напајању преко соларних панела.
Стручњаци НАСА ће једном у три недеље благо кориговати орбиту телескопа, а резерве горива су довољне за више од 10 година, на колико је пројектована мисија, а Периш процењује да би оно могло да потраје и двоструко дуже.
„Џејмс Веб“, који је лансиран у кооперацији НАСА, Европске свемирске агенције и Канадске свемирске агенције, у наредним месецима проћи ће више тестова пре него што почне да снима неке од најудаљенијих објеката у свемиру, пише „Лајвсајенс“.
„У наредна три месеца, примарно огледало телескопа биће поравнато са сјајном изолованом звездом, тако што ће 18 његових сегмената бити усмерено ка њој. Тих 18 сегмената биће поравнато са разликом од тек петхиљадитог дела људске косе, па ће деловати као јединствено огледало“, каже Ли Фајнберг, менаџер за оптичке елементе у НАСА.
„Џејмс Веб“ неће бити једино „око“ Земљана у свемиру, пошто свој рад наставља и „Хабл“, који улази у трећу деценију и удаљен је око 550 километара од наше планете.
Међутим, „Џејмс Веб“ има много веће примарно огледало, промера 6,5 метара, као и инфрацрвену технологију, па ће моћи да даје до сада невиђене слике свемира. Уз помоћ инфрацрвене технологије, моћи ће да уочи слабе сигнале најстаријих звезда и галаксија.