Швајцарски медиј наводи да је током дијалога недовољно било речи о штети која може настати због неспровођења одлуке Уставног суда да се врати земљиште манастиру Високи Дечани, као и о евентуалној користи коју би могло донети успостављање Заједнице српских општина.
У свом годишњем извештају ова швајцарска агенција наводи да ће спољно окружење остати изазовно током ове године и да су изгледи за чланство у ЕУ главни подстицај за Београд да нормализује односе са Приштином, преноси Косово онлајн.
Подсећају да Београд посматра Косово делом Србије и „активно промовише политику делегитимизације приштинских власти на међународној сцени“.
„Недостатак напретка у формалном покретању преговора о приступању ЕУ са Северном Македонијом, и донекле Албанијом, створио је на Западном Балкану перцепцију да је земље чланице ЕУ не желе даље проширење. Покретање преговора о приступању Северне Македоније ЕУ могло би да створи позитиван утицај у дијалогу Београда и Приштине“, наводи се у овом извештају.
Додају да су, током дијалога, недовољно коришћење економске анализе за боље информисање заинтересованих страна о користима у вези са питањима о којима се расправља.
„На пример, процена економских трошкова неспровођења одлуке Уставног суда у Приштини о манастиру Дечани или економских користи од благовременог успостављања ЗСО“, наведено је у извештају.
Додају да се, кроз јасно артикулисање резултата дијалога, може боље искористити подршка доступна кроз Економски и инвестициони план ЕУ за Западни Балкан. А све то, како сматрају, може помоћи у постизању бољих исхода преговора.
Подсећају да бриселски дијалог о нормализацији односа Београда и Приштине није дао опипљиве резултате.
„Уколико се динамика преговора не може побољшати, постоји ризик да ће се исто десити 2022.“, наводе ови истраживачи.
На локалном нивоу има простора за делимичан оптимизам, али само ако се побољша динамика дијалога. Такође, како кажу, растућа етничка конфронтација у Босни ствара ризик за стабилност у региону.