Историјско, национално и културно благо Србије
Према речима академика, сто година након што је палата подигнута дошло је време да она буде реконструисана и сачувана као историјско, национално и културно благо Србије.
"Надамо се да ће пројектна документација, која је у току, бити завршена до маја, чиме се отварају услови за почетак радова који би требало да буду завршени до 2024. године", рекао је Лојаница новинарима.
За израду пројекта, на основу конкруса, задужена је компанија “Биро кјуб партнерс”, односно тим који предводе архитекте Милан Лојаница, Милан Рашковић и Миодраг Мирковић.
Лојаница је рекао да грађевинска конструкција и техничка опремљеност зграде нису у складу са савременим потребама, а да ће њена реконструкција, која би требало да обухвати све делове зграде, допринети да палата буде функционалнија, уз очување њених историјских вредности.
"Планираном реконструкцијом Палати САНУ се обезбеђује значајно техничко, функционално и естетско унапређење, чиме се стичу услови да она постане ново, магнетно место сусрета и још интензивнијих дешавања из области културе, науке и уметности", истакао је Лојаница.
Архитектонски бисер у историјском језгру Београда
Зграда Академије подигнута је према пројекту академика Андре Стевановића и архитекте Драгутина Ђорђевића 1924. године, а Академија се у њу уселила тек после Другог светског рата.
Зграда САНУ у изградњи
© САНУ
Будући да је Палата САНУ пројектована на почетку века, њене стилске архитектонске карактеристике почивају на елементима класицизма, сецесије и необарока, а објекат представља једно од најмонументалнијих здања у историјском језгру Београда.
Зграда је, уз неке мање грађевинске интервенције, имала велику реконструкцију у послератној обнови педесетих година прошлог века, према пројекту руског емигранта, архитекте Григорија Самојлова.
Тада је, поред низа озбиљних интервенција, уобличена и Свечана сала Академије са фоајеом који представља стилску јединствено обликовану ентеријерску целину из свог времена.
Ново лице Палате САНУ
Према идејним нацртима Милана Лојанице, поред историјске заштите, предложена је значајнија трансформација унутрашњег централног простора зграде у зони базичних етажа и атријумског дела, у којем би били смештени нови садржаји Академије – централни хол зграде, концертна и вишенаменска дворана капацитета 333 места, радни и клупски простори, архив, простори легата, приступи библиотеци.
„Пројекат обухвата обнову и унапређење техничко-технолошких и употребних карактеристика зграде и рестаурацију, конзервацију и ревитализацију свих кључних елемената архитектуре, на уличним фасадама и ентеријеру, сходно условима историјске заштите, уз уклањање и враћање аутентичних елемената архитектуре у изворно стање“, навео је Лојаница.
Планирана је и обимна програмска и функционална реконструкција средишта зграде, укључујући зону постојећег атријума, као и кровну етажу с подкуполним простором.
Према речима архитекте, Палати САНУ недостаје централни холски простор као средиште кретања и целокупног збивања.
„Ка свечаној дворани на другом спрату се приступа бочним степеницама, а у Галерије се из саме зграде приступа запретеним путевима. Архив је смештен у неадекватном простору у коме је драгоцена архивска грађа угрожена, посебно због њеног убрзаног и интезивног ширења. Легати уметничких дела, поклона, колекција и друге грађе од велике историјске вредности гомилају се у подрумима, ходницима и помоћним просторијама, где полако пропадају. Изложбени простори су такође недовољни, што условљава учестале смене изложби без могућности икаквих сталних поставки као и смештаја колекција у депоима“, навео је, поред осталог, Милан Лојаница.