За разлику од Америке чију флоту чине углавном бродови носачи авиона, руску претежно чине атомске подморнице са којих се могу лансирати хиперсоничне ракете. Домет ових ракета омогућава руским бродовима да успешно замене војне базе у другим земљама, па потпуно престаје потреба да Русија распоређује војну инфраструктуру у иностранству. Производња подморница је много јевтинија, а често и ефикаснија, просто зато што су, за разлику од бродова носача авиона — подморнице невидљиве и тешко их је пронаћи и напасти.
Како је Америка одговорила
Сједињене Државе су одговориле на Путинов предлог о писменим гаранцијама за безбедност, али, у складу с њиховим захтевом, одговор је остао тајна. Сматрају да ће тако олакшати дипломатске преговоре који би након овога требало да уследе.
Руси за сада поштују њихову жељу, али се на основу изјава америчких и европских званичника може закључити да Америка није гарантовала да никад неће примити у НАТО Украјину и Грузију, али да их ипак у догледно време неће позвати.
У оно што је министар Лавров условно назвао мање важним, а о чему је Вашингтон спреман да разговара, спада пре свега контрола наоружања, односно даље размештање ракета средњег и малог домета у Европи и постављање ударних система у Украјини; смањење броја војних вежби с учешћем великог броја војника у зонама где се Русија и НАТО додирују; инспекција места где су већ постављене ракете и обнова међусобних војних контаката који су прекинути 2014.
Све то је својевремено било регулисано са неколико веома важних уговора које је Америка једнострано напустила.
Претње се настављају
У међувремену се наставља дизање тензија. Претње санкцијама Русији и руским званичницима, укључујући и самог Путина, стижу једна другу. Након што је Америка повукла своје дипломате из Украјине, сада то чини Пољска. Немачка је протерала руског дипломату, а читаве недеље једна за другом јављају се државе које би под НАТО кишобраном ратовале против Русије, али би им, ипак, највише одговарало да то учини Украјина. А оне би јој помагале колико могу, али да њих не заболи.
НАТО је повећао степен борбене способности својих трупа и шаље додатне снаге и оружје у источноевропске земље. Борци, ратни бродови и војници шаљу се да појачају средства за „одвраћање и одбрану“ од Русије, која „наставља да повећава и појачава своје силе у близини Украјине“, обавештава прес-служба Алијансе.
Данска шаље морнаричку фрегату у Балтичко море и планира да постави четири ловца Ф-16 у Литванији као део „подршке дугорочној мисији НАТО-а у региону“. Шпанија шаље бродове за јачање морнаричких снага НАТО-а и размишља о постављању борбених авиона у Бугарску. Француска је „изразила спремност“ да пошаље трупе у Румунију под команду Алијансе.
Бајденови војници и немачки шлемови
Холандија шаље два борбена авиона Ф-35, а такође преводи бродове и копнене снаге у борбену готовост у оквиру НАТО групе за реаговање. САД су такође јасно ставиле до знања да размишљају о јачању војног присуства на источном боку, наводи НАТО.
Према писању „Њујорк тајмса“, администрација Џозефа Бајдена размишља о слању контингента од пет хиљада војника у Источну Европу, уз објашњење да би се њихов број могао повећати 10 пута ако буде било потребно.
Белгијска војска се, због ситуације око Украјине, припрема за „сценарије сукоба“, рекао је шеф оружаних снага земље адмирал Мишел Хофман. „Тренутна несигурност је толико висока да се треба припремити за мисије колективне одбране, односно ситуацију сукоба високог интензитета“, рекао је он за „Либр Белжик“.
Немачка, Италија и Француска, најтрезвеније европске земље које не желе да учествују у ратним играма и хушкању Украјине да уђе у рат са Русијом, тешко одолевају притисцима Алијансе, па је Немачка, како би колико-толико задовољила њене захтеве, послала Украјини 5.000 — шлемова.
Поштујући дипломатска правила, ни Сергеј Лавров није открио шта све садржи амерички одговор, али је ипак рекао да нема позитивне реакције на главно питање, па ће се руска страна фокусирати на разјашњавање лукавог става САД по питању неширења НАТО-а и недељивости безбедности, додао је министар.
Карипска криза
Не може се рећи да је овакав амерички одговор неочекиван, поготову након низа претећих изјава америчких и НАТО званичника, па су многи приметили да је руски председник разговарао телефоном са председницима Венецуеле и Кубе. Одмах се створила слика руских база на америчким границама. Својевремено је Совјетски Савез управо тако реаговао на постављање америчких ракета у Турској. Кенеди је 1961. поставио ракете средњег домета „Јупитер“ у Турској. Оне су могле да досегну градове западног дела СССР-а, укључујући и Москву, као и главне индустријске центре. Москва просто није могла да не одговори, па је послала на Кубу, у непосредну близину америчке обале, балистичке и тактичке ракете које су могле да погоде циљ удаљен 4.000 километара и да држе на нишану Вашингтон, као и један број авио-база са стратешким и атомским бомбардерима америчких ваздухопловних снага. Американци су, заузврат, блокирали Кубу својим бродовима наоружаним атомским оружјем… Све у свему, свет се нашао на ивици атомског рата, али је било довољно разума да се две велике силе договоре. Најпре је СССР повукао своје снаге са Кубе, а онда је и блокада Кубе престала. После неколико месеци Америка је повукла своје ракете из Турске, „као застареле“…
„Циркони“ лете брзином од 10 хиљада километара на сат
Могућност да Русија реагује на исти начин као СССР некада постоји, али у овом тренутку то није неопходно. Руска подводна флота дежура у свим светским морима, тако што се у сваком тренутку под водом налази 10-15 подморница, од којих свака може самостално да решава задатке и спречава агресију евентуалног нападача. Њихов домет је толики да су у стању да из Мексичког залива досегну и Њујорк, о чему су недавно писали бројни амерички медији. У последње време врло често се дешава да нека, на кратко, исплови у близини граница САД.
Хиперсоничне ракете „Циркон“ које могу да достигну брзину већу од 10 хиљада километара на сат, редовно дежурају на Курилима штитећи тако север Русије.
Тридесетогодишњи период током кога су Американци господарили светским морима је окончан, али то не значи да су они постали лак противник. И они у сваком тренутку имају на бојевом дежурству бар 10 атомских подморница распоређених у Тихом и Атлантском океану за случај да пожеле да нападну Русију или Кину.