На сву срећу по Јадранско море, нашу обалу и грађане Црне Горе, испоставило се да је истражна бушотина сува, каже еколошки и грађански активиста Александар Драгићевић за РТЦГ.
„На сву срећу, јер у случају и једног инцидента са изливањем нафте из нафтне платформе, бродова рафинерија или танкера коју би нафту превозили, Црна Гора није и никада неће имати капацитета ни механизације да се избори и на време санира нафтну мрљу што би имало катастрофалне последице како по живи свет, тако и по туризам“, казао је Драгићевић.
Он је појаснио да је терет санације инцидента по уговору преузео концесионар, који би механизацију морао да транспортује из Италије, те би потенцијални еколошки инцидент са нафтне платформе која би била удаљена свега двадесетак километара од плажа изазвао несагледиве последице.
„Не треба трошити речи о томе колико је финансијски део уговора био штетан по Црну Гору и њене грађане. Сада када је сага о Црној Гори као Кувајту завршена, можемо се придружити остатку света који прави отклон од фосилних горива кроз улагање у зелене технологије и привлачење зелених инвестиција“, закључио је Драгићевић.
Еколошка активисткиња из Организације КОД Нина Пантовић је реагујући на вест да на Црногорском приморју нема нафте казала да је „политичка класа толико била убеђена да нафта постоји да су скоро и нас убедили да је то стварно тако”.
„Све је деловало као да треба само да се ископа нека рупа и да ће црно злато да нам донесе огромно богатство, а ми нећемо морати ништа да радимо до краја живота. Наметано нам је економско благостање на бази претпоставки, копао се бунар, а воде ниоткуда. Сада, након првог бушења, знамо да нафте и гаса нема, али не знамо на колико места ће да се буши и ко ће да надокнади насталу штету у морском екосистему, јер бука и вибрације су погубни за рибе, делфине и морске корњаче. И даље нам извештаји о начину рада и последицама бушења нису доступни“, нагласила је Пантовић.
Она истиче да „и даље чинимо грешку, јер се ослањамо на одлуке енергетских корпорација, а не на стварне потребе развоја“.
„Ако наставимо са бушењем, доприносимо деструкцији планете и климатским променама, али и директно чинимо мање вредним наше богатство - јужно приморје. Свакако, остаје нам да се надамо да ће и на другим местима нашег мора рупе бити суве. Што пре схватимо да наши ресурси треба да буду у нашим рукама, да зависе од нас и од нашег знања, то ћемо пре кренути напред“, сматра Пантовић.
Она је подсетила да је од 2001. године регистровано преко 130 глобално значајних изливања нафте, те да је велики број оних који су повезане са нафтним платформама.
„Најчувенија је она која се десила у Мексичком заливу, када је 2010. хаварија на нафтној платформи узроковала еколошку катастрофу у којој је страдало око 800.000 птица, а процене су да се излив нафте проширио на око 176.000 квадратних километара, што представља једну и по површину целог Јадранског мора. У покушају санирање ове колосалне штете у море је убацивана супстанца које ће затровати море и дугорочно пореметити ланац исхране. Десет година касније људи умиру од тешких болести, јер су се купали кад им је речено да су последице саниране, а да је вода безбедна“, упозорава Пантовић.
Она је закључила да забрињава став државних институција по питању односа према потенцијалним опасностима по животну средину.
„На све ове потенцијалне проблеме, из Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма су седмицама износили ставове о томе да не постоји готово никаква опасност, а да је прошла власт одрадила савршен посао склапајући уговор о бушењу Јадрана. Током разговора, када смо указивали на опасности овог посла, у Министарству капиталних инвестиција нам је речено да можемо да напустимо састанак ако нам се не допада. Функционере плаћамо да би водили рачуна о сваком потенцијалном ризику зато и даље инсистирамо на томе“, изричита је Пантовић.