Невероватне аналогије између Украјине и БиХ: Исти модел ратовања глобалиста против Срба и Руса

Пакет нових санкција Милораду Додику који су поједини посланици ЕП препоручили као нову меру дисциплиновања Срба, оставио је простор за запитаност да ли је то идентичан модел оном који западни глобалисти примењују над Русима. Иако на први поглед поређење делује натегнуто, чињенице показују да је оправдано.

О томе, да ли Украјина и Балкан треба посматрати као систем спојених судова, како тумачити идентичне мере које Запад спроводи према руском и руководству РС, те како би хипотетички изгледала ратна карта Запада разговарамо са правним историчарем Зораном Чворовићем и Предрагом Ћеранићем, деканом Факултета за безбедност у Бањалуци.

Чворовић је мишљења да су се и Русија и РС нашле на удару западних глобалистичких кругова због опредељења да воде суверенистичку државну и националну политику тј да кључне одлуке доносе у складу са државним и националним интересима а игноришући интересе и планове западних глобалиста.

Баук руског утицаја

Сличан модел „кажњавања“, подсећа Чворовић примењиван је и деведестих година у време униполарног света када су се на удару санкција нашле СР Југославија као и РС и Република Српска Крајина. Разлика је у контексту, али, каже, методе и мере су исте.

„Баук руског утицаја о којем Запад данас прича има за циљ да оправда западну окупацију Украјине и њено припајање цивилизацији којој она не припада. Главна намера отимања Украјине је њено претварање у колонију и предзиђе западног света у којем ће она играти улогу фактора дестабилизације Русије. Што се тиче БиХ, Запад је дејтонско уређење прихватио као привремено. Њихов циљ је тзв. функционална БиХ у којој нема посебног српског ентитета већ постоји држава састављена од национално безличних региона. Укидањем РС Запад би обезбедио трајну доминацију Запада на Балкану јер док постоји РС постоји чврста правна гарантија да БиХ неће завршити у евроатлантској заједници“, сматра Чворовић.

Сличности су невероватне

Међународни разлог за отимање дејтонских овлашћења и редефинисање БиХ као државе је уклањање руског утицаја на Балкану, слаже се Предраг Ћеранић. Отуда је, сматра, и матрица коју западне силе примењују према Русији и онима које сматрају њеним савезницима, иста.

„Невероватне аналогије могу се повући када је реч о односу Запада према Србима и Русима, али и самом положају Срба у БиХ, и Руса у Донбасу. И Руси у Донбасу и Срби у БиХ су присутни одвајкада, у оба случаја они су били кохезиони елемент у заједничким државама Југославији, односно СССР, и једни и други су близу својих матица - Србије и Русије, и данас се суочавају са сличним претњама. Као што Украјинци очекују интервенцију и помоћ НАТО-а то исто тражи политичко Сарајево“.

Ко дестабилизује Украјину и БиХ?

Иако је Запад своје мешање у унутрашње прилике Украјине и БиХ правдао заштитом демократских вредности, у коначном збиру испада да Запад угрожава демократске вредности и стабилност ових држава, тврди Чворовић.

„Док је Украјина припадала руском свету, нису постојале ни етничке ни верске поделе као ни претња по њен територијални интегритет. Данас су читави делови украјинског становништва, појединци и њихове политичке и верске организације стављени ван закона. Укинут је руски језик, ван закона су стављени Украјинци који говоре руским језиком, одузета су им нека од елементарних људских права. Запад на челу РС жели руководство које би ћутке прешло преко дискриминације по моделу рускојезичког становништва у Украјини“.

Балкан у ратној игри Запада

Уколико би дошло до сукоба на територији Украјине, ратна игра Запада не би искључила Балкан, сматра Ћеранић.

„Сврстали би нас на страну Руса, они нас и називају малим Русима због великих сличности. Сигурно да би се, уколико би дошло до сукоба у којем би Русија стала у заштиту свог становништва, и нама ситуација постала сложенија“.

Међутим, укључује се Чворовић, ратна дејства могу да уследе једино уколико дође до провокација са Запада налик на операцију Глајвиц којом је Хитлер оправдао напад на Пољску када су прерушени немачки војници ушли у пољску војну караулу.

„У случају ратних дејстава на украјинском фронту Западу је у интересу да Балкан држи у стању којем је био током Кримског рата 50-тих година 19. века када је коалиција западних држава као заштитница отоманске Турске напала Русију у црноморском басену и на Криму. Запад је тада преко Аустроугарске водио рачуна да Кнежевина Србија буде мирна и пацификована. Западу је јасно да државе које нису чланице НАТО још нису пацификоване. У том контексту треба посматрати и притисак на руководство РС. И најважније, пратити британске трагове“, упозорава Чворовић.