„Што се тиче гласина да нешто дугујемо итд... Одговорно тврдим да никаквих разговора са Путином, а било их је доста и то врло садржајних, о томе да ћемо се после разрачунати, наравно, није било. Кремљ никакве услове није постављао. На крају крајева за Казахстан је Русија – савезна држава“, рекао је у интервјуу за ТВ станицу „Хабар 24“ на питање о причама да ће Казахстан после те помоћи морати да учини неке уступке.
Додао је и да планира да у фебруару посети Москву и са руским председником потпише важне споразуме о дугорочној сарадњи две земље.
Протести у Казахстану
Масовни протести у Казахстану почели су у првим данима 2022. године – становници градова Жанаозен и Актау на западу земље почели су да протестују због двоструког повећања цена течног гаса. Касније су се протести проширили и на друге градове, укључујући Алма Ату, стару престоницу и највећи град у земљи: тамо су почели да пљачкају, милитанти су напали државне институције и одузимали оружје. Као одговор, власти су увеле ванредно стање широм земље до 19. јануара и покренуле противтерористичку операцију.
Ујутро 5. јануара председник Казахстана Касим Жомарт Токајев је распустио владу и преузео функцију председавајућег Савета безбедности. Токајев је на првој седници Савета безбедности под његовим руководством описао ситуацију у Казахстану као подривање интегритета државе и рекао да је од ОДКБ-а затражио помоћ „за превазилажење терористичке претње“. Мисија ОДКБ је успешно завршена 13. јануара а последњи припадници мировног контингента повукли су се 19. јануара.
Шеф Службе за кривично гоњење Генералног тужилаштва Казахстана Серик Шалабајев саопштио је средином јануара да је током нереда у Казахстану погинуло 225 људи, укључујући 19 полицајаца и војника.