Према речима некадашњег шефа југословенске дипломатије и бившег амбасадора у УН Владислава Јовановића, незгодно је да се против једног сталног члана СБ УН покреће свеобухватна пропагандна акција у самом Савету безбедности.
„Преслишавање“ Русије у СБ УН
„То се чак ни за време Корејског рата није користило до те мере, па су морали да пронађу излаз и пренесу дискусију из Савета безбедности у Генералну скупштину УН преко форме „Уједињени за мир“. Тако да је ово преношење акције демонизације Русије у сам центар Савета безбедности последица тих полуприкривених или отворених негативних намера које Америка има према Русији“, оцењује Јовановић.
Америка је, додаје искусни дипломата, у целој ситуацији у вези са Украјином већ дуже време ангажована у вођењу једне генералне политичке офанзиве против Русије и то из више разлога.
„Сједињене Државе желе, пре свега, да запосле Русију тим економским, политичким и друштвеним притисцима са Запада, да је ограниче на решавање тих проблема и да је истовремено одвоје од других проблема у свету где је она као глобална сила испољавала нарастајући интерес. Такође, интерес Америке је да након те почетне фазе изазивања унутрашњих проблема и тензија у Русији, у некој другој и трећој фази пређе у коначни притисак како би Русију одвојила од Кине и практично јој исфорсирала пут повратка на Запад и то под нижим условима него што је то био случај у време Јељцина“, објашњава Јовановић.
Пуцањ у празно
Како каже, Сједињене Државе мисле да ће преношењем тог притиска у Савет безбедности још више да позиционирају Русију у један непријатан, одбрамбени положај у смислу политичке неиницијативности.
„Вашингтон такође верује и да ће на тај начин помало прикрити чињеницу да су главни офанзивни потези у украјинској кризи заправо они који се воде из Америке, да су САД те које досипају уље на ватру и даље драматизују и погоршавају политичко и друштвено стање у Европи. НАТО је, наиме, само инструмент у рукама Америке, док се европске земље све нелагодније осећају јер је Америка далеко, а Европа је тик уз ту кризу коју Вашингтон поспешује“, примећује Јовановић.
Он верује да је Америка својим досадашњим потезима, укључујући и овај последњи са иницирањем седнице СБ УН отишла предалеко, док са друге стране Русија има аргументе „пар екселанс“ које ће вероватно том приликом да изнесе, будући да Москва није баш ништа учинила за погоршавање те кризе.
„Мислим да ће то бити пуцањ у празно и да ће светска јавност пре да се критички постави према Америци, него што ће да покаже разумевање и евентуално подржи њене ставове. То ће вероватно подстаћи и размишљања у самој Европи, поготово у оној старој Европи која није заборавила да је некада имала независнију и наглашенију улогу у светским проблемима него сада“, оцењује Јовановић.
Америка користи СБ УН као пропагандни форум
Слично размишља и бивши амбасадор и директор Српског спољнополитичког круга Милисав Паић, који каже да је Америка подвргла Русију вишемесечној медијској кампањи, са жељом да је прикаже као агресивну земљу која има намеру да изврши инвазију на Украјину.
„То је заправо оживљавање старе политике САД према Русији која је теоријски започета после Берлинског зида, Кисинџеровим писањима да би Русију требало поделити на три дела, или изјавама Мадлен Олбрајт да су пространства Русије добро целог човечанства. Сада је та политика још агресивније изражена, будући да су се неки од кључних људи америчке администрације, попут Ентонија Блинкена, Викторије Нуланд, па и самог председника Бајдена, одавно профилисали као личности са антируским ставовима. Они су преокупирани ’европском Европом‘, у смислу да се Русија демонизује, међународно изолује и морално дисквалификује“, оцењује Паић.
У том смислу, додаје, и планирана седница Савета безбедности представља покушај Вашингтона да се оствари нека међународна осуда Русије, државе која је предузела легитимне кораке да заштити своју територију и економију од притисака који долазе из САД.
„Американци желе да СБ УН искористе као пропагандни форум како би шира међународна заједница, на неки начин, стала на њихову страну и подржала ту политику притисака на Русију. Али, ја мислим да ће цела та пропагандна акција САД на крају бити пуцањ у сопствену ногу, јер је очекивано да чак и неке чланице Савета безбедности са Запада, као што је Француска, неће пристати да безрезервно стану иза позиција које заступа Вашингтон“, сматра Паић.
САД се сетиле да постоје УН
Како каже, чињеница да се Америка после тридесет година сетила да постоје Уједињене нације и Савет безбедности, док је за све то време управо она била једна од земаља која је највише компромитовала систем Светске организације, још један је доказ да је наступајућа седница пропагандни корак Вашингтона.
„САД се после толико времена обраћају форумима УН и Савету безбедности, иако су последњих деценија предузеле низ нелегалних војних агресија на суверене земље, чланице УН, почевши од СР Југославије, преко Авганистана, Ирака, Сирије, Либије, до војног учешћа у афричким сукобима и демонстрације подршке Тајвану. Тако да од овога не треба очекивати много, али је значајно да се Америка, после свих неуспешних покушаја да политиком силе и једностраних притисака издејствује неке своје политичке циљеве, сада враћа Уједињеним нацијама. То је можда у целој овој контроверзној ситуацији и показатељ ограничене моћи САД да једнострано спроводе своје спољнополитичке циљеве и интересе“, закључује Милисав Паић за Спутњик.