Белорусија је ставила и Србију на листу земаља које подлежу ембаргу на прехрамбене производе, зато што је подржала санкције ЕУ уведене тој земљи. Одлука Минска која је управо објављена датира са 1. јануаром ове године, а важиће шест месеци. Током тог периода Србија, као ни друге земље на листи, неће моћи у Белорусију да извози месне прерађевине, со, кондиторске производе, млеко и млечне производе, орашасте плодове, воће, поврће, масти животињског порекла.
На питање колико ће то коштати Србију, Галетин за Спутњик напомиње да ми имамо релативно скромну трговинску размену са Белорусијом.
„Она се годинама креће између 100 и 120 милиона долара, како кад и углавном је то пола пола. Покривеност увоза извозом је, практично, ту сто одсто, што значи да је наш извоз нешто преко 50 милиона долара. Није то узнемирујуће у смислу да ће нам нанети неку већу економску штету“, сматра наш саговорник.
Поготово што, како истиче, производе који су под ембаргом ни до сада нисмо пласирали на тржиште Белорусије. Зато он то, пре свега, види као симболичан реципрочан потез, како то већ иде у дипломатији.
Ембарго Минска на прехрамбене производе неће имати већу штету по Србију, јер ни до сада нисмо извозили те производе на белоруско тржиште
© Pixabay
Галетин напомиње да у структури нашег извоза у Белорусију доминирају аутомобилске гуме, окови за столарију, хартија, картон, вештачка сточна храна. Ту су, такође, полиестери, покривачи подова, бели лим...
Управо ти производи су чинили наш извоз у Белорусију 2020. године који је вредео 53,4 милиона долара. Те године обележене пандемијом ковида вредност укупне трговинске размене две државе износила је 107,8 милиона долара. У 2019. години пре пандемије она је била вредна 127 милиона долара, а извоз Србије непуних 60 милиона.
Галетин подсећа да је Србија у јулу прошле године потписала Споразум о слободној трговини са Евроазијском унијом, чији је Белорусија члан, али и да од 2009. године са Белорусијом има потписан Споразум о слободној трговини. По његовој оцени, бесцарински извоз наших производа у Белорусију који нису под ембаргом неће бити угрожен.
Србија се крајем децембра прошле године прикључила новом пакету санкција ЕУ и Запада Белорусији, тако што је свим белоруским летелицама забранила прелет и слетање на територију Србије. То је учинила заједно са Северном Македонијом, Црном Гором, Албанијом, Исландом, Лихтенштајном и Норвешком.
Претходно је Брисел свим белоруским авио-превозницима забранио летење кроз ваздушни простор ЕУ, као и приступ аеродромима ЕУ након што су белоруске власти приморале авион ирског превозника да слети у Минск и на аеродрому ухапсиле опозиционог активисту Романа Проташевича.
Минск је, почев од 1. јануара, одговорио шестомесечним ембаргом на увоз прехрамбених производа из земаља које „воде непријатељску политику према њој”, уз напомену да „у случају даље негативне динамике односа, листа забрањених производа може да буде допуњена“.