Опасност без „грмљавине“: Јесу ли Приштина и Тирана створили првих 60 километара „Велике Албаније“
Док Приштина све више заоштрава слободу кретања између Косова и Метохије и централне Србије, на другој страни отвара границу са Албанијом. То показује да „методом куване жабе“ Приштина и Тирана покушавају да статус независности јужне српске покрајине учине коначним, сматрају аналитичари. Све личи на крајњи циљ – стварање „Велике Албаније“.
SputnikНепризнато Косово не мора уз грмљавину топова и рат да се учини независним. То може да се уради и у миру, кроз постепено потписивање правних аката и споразума, коментарише генерал Митар Ковач, директор Евроазијског стратешког форума најаву да ће парламенти такозваног Косова и Албаније ускоро ратификовати „Споразум о правилима режима локалног пограничног саобраћаја“. Овај поступак он назива „методом куване жабе“.
„Метод куване жабе“ — Приштина се затвара према Београду, а отвара према Тирани
Овим споразумом предвиђено је стварање јединствене територијално-административне целине, 30 километара унутар Албаније и 30 километара унутар Косова, пишу медији на Косову и Метохији на албанском језику.
Ковач пак истиче једну аномалију која говори у прилог чињеници да иза кринке о потписивању споразума који би, наводно, требало да олакша живот грађанима са обе стране границе, стоји нешто много озбиљније.
„Видимо колика је ароганција приштинских власти према Србији у погледу слободе кретања или уласка на територију КиМ. Она се све више заоштрава, а овде се отварају границе и формира појас од 30 километара са обе стране, а у наредним годинама можемо очекивати да се тај споразум односи на све грађане, и Албаније и лажне државе Косово“, истиче он.
У прилог његовој тврдњи иде и чињеница да грађани са обе стране границе имају иста права као да се ради о једној држави.
Просто речено, споразум између Приштине и Тиране својеврстан је начин изигравања међународних прописа и покушај и формалне интеграције Албаније и лажне државе Косово.
„Нажалост, о томе недовољно говоре и аналитичари, а и политичари из региона, нити се то довољно проблематизује у међународним организацијама и институцијама. То нису први покушаји. Знамо да су у више наврата одржаване заједничке седнице влада Албаније и лажне државе Косово, које су супротне међународном праву и које су директно на штету суверености и територијалног интегритета Србије“, подсећа Ковач.
Споразум је, додаје он, супротан међународном праву и било би логично и оправдано да Србија у склопу преговора са Приштином, као и кроз међународне институције говори о појавама којима се угрожавају стабилност и мир у региону. Прикључивање и постепена интеграција дела туђе територије, као што је овде случај, израз је непријатељства, закључује Ковач.
Мали корак ка стварању „Велике Албаније“
С обзиром да се не ради о развијеним економским зонама са једне и са друге стране границе, потписивање споразума није очигледно вођено економским интересом, објашњава професор Правног факултета у Косовској Митровици Душан Челић. Највероватније је, каже он, реч о провокацији.
„Реч је о политичкој игри, једној врсти пробе за оно што се годинама уназад најављује, пре свега из Тиране, а откад је Аљбин Курти дошао на власт из Приштине. Та игра се зове ’Велика Албанија‘. Није случајан ни тајминг у вези са свим тим, а он је усмерен на напоре, пре свега САД, да изврше додатан притисак на Београд да постигне споразум на бази, како кажу, узајамног признања између Београда и Приштине“, каже Челић.
Уз то, да се не ради о „обичном“ споразуму о малограничном промету говори и чињеница да је предвиђена зона јединствене „територијално-административне целине“ широка по 30 километара са обе стране границе. Према Челићевим речима, ширина зоне је крајње неуобичајена.
Ако се фигуративно може описати о каквом се споразуму ради, може се рећи да ће ратификација споразума значити мали корак ка „Великој Албанији“ и биће интересантно видети реакцију колективног Запада на овај потез, наводи он.
Све у свему, реч је о кршењу Резолуције 1244, а сам споразум се не може сматрати међудржавним јер су га потписали ентитети од којих је један сецесионистичка територија, закључује он.
Министар унутрашњих послова Албаније Бледи Чучи потписивање споразума правда наводном чињеницом да ће директне користи од њега имати око 300.000 људи.
„То значи да могу слободно похађати школу од основне до средње школе, у зависности од локације образовних институција са обе стране границе. Они могу да иду на посао са обе стране границе, без потребе за било каквим документом, за било какву дозволу, дакле уз потпуно слободан промет“, рекао је он.
Са друге стране границе, министар унутрашњих послова у привременим приштинским институцијама Џељај Свечља оценио је да ће споразум да дâ нови подстицај привреди и локалним тржиштима.