Како је саопштено из Фонда за науку, пројекат „AntiohIdentification“, под вођством проф. др Татјане Симић, редовне професорке Медицинског факултета и дописног члана САНУ, дошао је до резултата који ће у будућности омогућити персонализовани приступ лечењу пацијената.
У оквиру редовног праћења реализације пројеката, Фонд за науку је посетио тај истраживачки тим и лабораторије у којима спроводе истраживања.
Симићева је објаснила да код пацијената вирус корона изазива оксидативни стрес праћен повећаном продукцијом слободних радикала који доводе до оштећења липида, протеина и молекула ДНК. Додаје да ипак наше ћелије поседују одбрамбене механизме у облику антиоксидантних ензима који неутралишу слободне радикале.
„Гени који кодирају ове ензиме имају различите облике, а различитост гена доводи до различитог одговора на оксидативни стрес. Наше истраживање је показало да пацијенти са ковидом 19 који су носиоци генотипова са нижом активношћу антиоксидантних ензима и последично мањим антиоксидантним капацитетом, имају већу подложност за настанак ковида 19, као и виши ниво показатеља запаљења и коагулације“, истакла је Симићева.
Додала је да је део њихових резултата препознала и Светска здравствена организација.
Захваљујући средствима Фонда за науку ти научници су изоловали ДНК из крви преко 500 испитаника и формирали биобанку ДНК која је послужила као материјал за генотипизацију пацијената и контролне групе.
Изведено је око 9.000 генетских анализа, за шта су били драгоцени опрема и материјал који су набављени у оквиру пројекта.
Директорка Фонда за науку Милица Ђурић Јовичић током надзорне посете је истакла да је значај тих научних резултата која могу да помогну у бољем разумевању и борби против вируса корона.
„Иако су научници били суочени са бројним препрекама због пандемије, пројекат се одвија по плану и научни тим је већ остварио значајне резултате. Врло је важно признање и то што је Светска здравствена организација уврстила њихов рад у препоручену литературу о ковиду 19“, истакла је Милица Ђурић Јовичић.
Додала је да су средства пројекта која су уложена у опрему омогућила реализацију потребних истраживања и навела да опрема остаје као дугорочна инвестиција институцији и да ће још много година служити научницима за будућа истраживања.
„Током надзорне посете Фонда овом истраживачком тиму, разговарали смо са руководиоцем и тимом о томе који би био природни наставак пројекта и шта је још потребно од додатне опреме. Надзорне посете омогућавају нам увид у важна истраживања, и врло су значајне и због припреме нових програма“, закључила је она.
У преосталих пет месеци трајања пројекта, пројектни тим који броји 12 чланова, планира да приведе крају клиничко праћење неуролошких и кардиолошких компликација, као показатеља дуготрајног ковида 19.
Буџет пројекта износи 169.330 евра, а то истраживање, Фонд за науку финансира у оквиру пројекта САИГЕ Светске банке, пренео је Танјуг.