Вековна мудрост спојена са животним искуством многих генерација, Света гора је једина држава на планети у којој се људи не рађају него искључиво умиру. Светогорци су се повукли у ову чудесну земљу хиљадугодишњег тиховања и молитве како би умрли за овај свет и поново се родили у Христу, пише портал 24 седам.
У грчкој народној мудрости преплићу се филозофске тезе античких мудраца и савременог грчког човека. По правилу, они се заснивају на идеји која је блиска сваком људском бићу, што пословице чини јаснијим и емоционалним.
Брат остаје брат, чак и ако је непријатељ.
Библиотека је за ум апотека.
Велики за богате не могу бити криви.
Векови копирају један другог.
Камила не види своју грбу.
Ухватио си се у коло – мораш играти.
За непријатеља који одлази, изгради златни мост.
Док дете не заплаче – мајка не разуме.
Јефтиноћа поједе више новца.
Ако не хвалиш свој дом, он ће се срушити и придавити тебе.
Ако успеш да схватиш зашто си рођен, схватићеш и све остало.
Грех исповеђен напола је опроштен.
И зидови имају уши.
Због чавли потковица се губи.
Ко спава ујутру – банчи увече.
Боље одвојено и у љубави него близу и у свађи.
Мало по мало и незрело грожђе постаје мед.
Море је плаво али ветар га чини црним.
Моје ново решето, где да те окачим?
Не кокодаче кокошка увек тамо где је јаје снела.
Никад не питајте о томе што вас се не тиче и никада нећете имати проблема.
Магарац мисли о своме, а гонич има друге планове.
Једни сањају о бради, други који је имају на њу пљују.
Од малог и убогог увек ћеш истину сазнати.
Магарцу су на лири свирали, а он зурио у њих.
Орао муве не лови.
Спознај себе.
Између два зла нећеш наћи шта је боље.
Рана од ножа се лечи, а за рану од језика нема лека.
Највеће богатство је у добром срцу, није у великој торби.
Стогодишњег магарца нећеш научити новом ходу.
Гледај куда идеш и доћи ћеш куда гледаш.
Споља гладац – а изнутра јадац.
Зрно по зрно врећу пуни.
Чисто небо муње се не плаши.
У манастирима на Светој гори уз величанствену заједничку молитву монаси врше и многобројна послушања. Као црквењаци, баштовани, трпезарци, кувари, гостопримци, библиотекари, економи... Најмање времена остаје за одмор, јер иза тога следи и сопствено монашко правило које свако појединачно врши у келији.
Ноћу су молитве интензивне. То доба дана мирјани обично посвећују одмору тела и ума, док светогорски монаси дарују Богу.
На Светој гори смрт не изазива тугу, како је то уобичајено на свету. То је час монаховог сусрета са Богом и разлог достојанствене радости. Светогорци и данас сахрањују покојне као и пре хиљаду година.