Протеклог викенда на том подручју шумокрадице су пуцале на припаднике МУП-а. У „Србијашумама“ кажу да се крађа наставља, те да је током ноћи поново забележена бесправна сеча на подручју Куршумлије. Само директна штета коју су у протекле две деценије нанеле шумокрадице на административној линији са Косовом и Метохијом премашује 2,8 милијарди динара.
Баковић каже за Дневник РТС-а да последње информације са терена указују на то да се бесправна сеча шума у том подручју наставља.
„Током ноћи поново смо на подручју Куршумлије имали бесправну сечу, а претходних дана и чак пуцање шумокрадица на службена лица МУП-а“, каже Баковић. Истиче да „Србијашуме“, заједно са војском, полицијом, ресорним министарством, Шумарским факултетом и Заводом за заштиту шуме раде на плану за санацију и сузбијање штете.
Поред финансијске, ту је и еколошка штета коју шумокрадице наносе, а која је много већа.
Додаје да је поред штете коју шумокрадице наносе дуж административне линије, ту и бесправна сеча у остатку наше земље – на 8.533 хектара.
„Од тога само 3.800 кубика на ширем подручју Врања. Ми смо поднели укупно 763 пријаве против шумокрадица“, додаје Баковић.
Напомиње да шуме чува 575 чувара у 625 шумских рејона, те да ниједно стабло не може бити посечено без одговарајуће процедуре.
„Да пре тога није било адекватно одабрано, адекватно обележено, евидентирано у дозначну књигу, обележено дозначним жигом, обележено жигом за транспорт, уз издавање адекватне пратеће папирологије, пре свега мислим на отпремницу. Тек тада је дрво спремно да иде у даљу процедуру“, објашњава Баковић.
Казне за бесправну сечу шуме су од 10.000 до 300.000 динара, у зависности од тога да ли шуму сече привредно лице, предузетник или физичко лице.
Србија спада у средње пошумљене земље. Под шумама је 29,1 одсто наше територије. Од укупног шумског фонда 47 одсто су државне шуме којима управљају „Србијашуме“.