СПОРТ

Како је атлетика помогла Страхињи да постане стуб фудбалске Србије

Мало је недостајало да бивши штопер Партизана, а сада првотимац француског Монака и репрезентативац наше државе, Страхиња Павловић, данас буде врхунски атлетичар и јури норме за Светска првенства. Уместо тога, он се припрема за фудбалски Мундијал, где ће имати веома значајну улогу и тиму селектора Драгана Стојковића.
Sputnik
Иако је са 11 година већ играо фудбал за две различите генерације у свом клубу, као аматер трчао је на кросу у родном Шапцу и одмах привукао пажњу атлетских тренера.
Након тога, поред фудбала, почео је три пута недељно и са атлетским тренинзима у којима је уживао.
Данас из перспективе успешног фудбалера Страхиња каже да је атлетика леп спорт и одличан темељ за све остале.
Прати атлетику и даље са великом љубављу, поготово на великим такмичењима као што ће бити Светско атлетско првенство у дворани које се у Београду одржава од 18. до 20. марта, а омиљене дисциплине су му 60 м препоне и штафета.
„Атлетика је у мој живот ушла сасвим спонтано, али је и даље волим и пратим. Баш ми је драго што ће најбољи атлетичари света доћи у Београд и представити се нашој публици. Верујем и да ће после тога још више младих људи почети да се бави овим спортом, да ће им то бити мотивација. Што се мојих првих корака тиче, сећам се да сам имао 10 или 11 година, када се у Шапцу на хиподрому одржавао РТС крос. Ја тада нисам још увек тренирао атлетику, али поред великог броја учесника, деце и атлетичара, успео сам да завршим трку на другом месту. Морам да кажем да сам био први све до самог финиша, када ме је обишао један дечко у буквално последњих 30 метара. Тада су ме запазили тренери у Шапцу и тако сам заправо почео да тренирам атлетику. Они су знали да се нећу такмичити превише јер сам стално имао утакмице, тада сам већ играо за две генерације у Шапцу и нисам имао много времена, али сам и поред тога три пута недељно долазио и на атлетику“, рекао је Павловић за Атлетски савез Србије.
Како је навео, вештина коју је успео да „препише“ из атлетике у фудбал је – правилно трчање.
„Ретко ко од самог почетка када крене да тренира неки спорт зна правилно да трчи, тако да је то ствар коју сам тамо усавршио. Ја сам знао од самог почетка да ће фудбал бити мој главни спорт и желео сам да постанем фудбалер, онда сам атлетику тренирао да бих усавршио ствари које су ми потребне за фудбал, али сам наравно уживао тих годину дана колико сам је тренирао“.
Павловић посебно памти свој наступ на традиционалном кросу РТС.
„Ја сам тамо дошао као потпуни аутсајдер. Имао сам поред себе најбоље атлетичаре из целе Србије. Жао ми је што нисам узео и прво место, али заиста је било нереално“.
Поредивши атлетику и фудбал, Страхиња каже да је сваки спорт захтеван на свој начин.
„У фудбалу има много тих кратких спринтова, промена кретања. Док је у атлетици то мало другачије. Ту се трчи на дуже стазе. Фудбалу лопта даје динамику, док у атлетици мораш да будеш у глави 100 одсто посвећен и јак да би могао сваки дан да трчиш и тренираш. Сећам се да је сваки мој атлетски тренинг био трчање од 15 до 20 километара, то уопште није лако“.
Павловић је упутио поруку и младима.
„Мени је атлетика много помогла. Ако се определе да тренирају атлетику, за мене је то сјајан спорт, јесте много тежак, некада је и превише захтеван психички, али је леп спорт. Увек бих је препоручио. Ја сам се од шесте године одлучио за фудбал као мој спорт, али сам атлетику изузетно заволео и жао ми је што је нисам и дуже тренирао, међутим било је немогуће ускладити све. Увек испратим атлетику на великим такмичењима, поготово на Олимпијским играма. Занимљиве су ми све трке са препонама и штафете. Радујем се Светском првенству у дворани у Београду. Сигуран сам да ћемо бити сјајни домаћини, а свим нашим такмичарима желим много успеха“, закључио је Павловић.
СПОРТ
Рекордер се радује Београду: Имам посебан задатак!
СПОРТ
У Београд долазе најбољи светски атлетичари – Јованчевић за Спутњик: Борба Давида и Голијата
СПОРТ
Оборен рекорд Србије после 38 година! /видео/
Коментар