Велики допринос Руса у развоју града: Отворена изложба о руској емиграцији у Београду /фото/

"Руси су дали огроман допринос развоју нашег града. Заслужују да тај допринос буде вреднован, да се сећамо тог доприноса, као и да о њима буде испрична прича", рекао је Весић на свечаности пред бројним новинарима и званицама, у друштву директора Руског дома Јевгенија Баранова и директора Историјског архива Београда Драгана Гачића.

Весић је оценио као "велики догађај" изложбу на којој су аутори Алексеј Тимофејев, Милана Живановић и Слободан Мандић прикупљене материјале представили на 32 изложбена паноа и у две витрине, коју прати богато илустровани каталог, са пописом докумената и драгоценом уводном студију на преко 100 страна.

Систематским истраживањем фондова и збирки у Историјском архиву Београда, аутори су дошли до бројних сведочанстава о постојању руске емигрантске заједнице, која је оставила значајан траг у историји, архитектури, култури и развоју главног града.

Одабрана архивска грађа је допуњена појединим документима и деловима архивског блага и из Државног архива Србије, Народне библиотеке Србије, Музеја града Београда, Архива Југославије и Војног архива.

Говорећи о изложби "Руска емиграција у Београду од 1920-их до 1950-их", Весић је подсетио да је лично бавећи се историјом Београда написао три књиге, а једна од његових тема су били и "Бели Руси у Белом граду", како је назвао прву своју колумну писану за лист Политика.

Након Октобарске револуције и грађанског рата који је уследио, бројни Руси су уточиште нашли у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, како је Весић истакао, због захвалности коју је престолонасленик и касније краљ Александар осећао према цару Николају II.

"Дали су велики допринос развоју Београда. Процена је да је стигло око 40.000 Руса, највише у Београд - 28 професора се нашло на Београдском универзитету, њих 12 су постали академици, као Георгије Острогорски можда највећи византолог света", подсетио је Весић.

Према његовим речима, "Бели Руси" су драгоцено утицали на развој нашег балета, стрипа, ваздухопловства, глуме и архитектуре, а долазак "руске интелигенције је помогао да се опорави наше друштво", након великих губитака претрпљених у Првом светском рату.

"О руским архитектама знамо пуно, шта су све изградили и оставили нашем граду. Београд је постао и руски град, као што је током своје историје био и римски, турски, византоијски, аустријски и српски. Свако ко је живео у Београду је оставио неки траг", нагласио је Весић.

Оценивши да се о руској емиграцији није пуно причало за време социјализма из идеолошких разлога", Весић је нагласио да о тој теми треба разговарати и да је "срећан што се отвара, што се све више о њој пише".

"Заистатреба да вреднујемо на прави начин траг који су ти људи, становници овога града оставили траг", додао је заменик градоначелника.

Весић је подсетио да је највећи број Руса отишао из наше земље после Другог светског рата пошто су неки били у колаборационистичком Руском заштитном корпусу, после ослобођења посматрани су уопште као противници комунизма, а након 1948. године "као продужена рука Стаљина, што они нису били".

"Наставићемо да чувамо сећање на наше суграђане Русе као што чувамо сећање на Јевреје. Наш Историјски архив је направио реконструкцију живота скоро 6.000 јеврејских суграђана који су страдали на Старом сајамишту. Извукли смо све податке из полицијских архива и банака и на тај начин сачували успомену на њих и то поклонили Јад вашему и Музеју холокауста у Вашингтону", рекао је Весић.

Помињући "неке серије" које говоре о Русима између два рата у нашој земљи, Весић је оценио да су романсиране и да "оно што смо могли да видимо у тим серијама не представља баш праву истину".

Баранов је рекао да се радује што се отвара причао о Русима у Београду, који "не би био данас прекрасан какав јесте да није било људи којима је посвећена ова изложба", и додао да би можда требало направити туристичку карту српског главног града на којој би била означена сва руска места на која ће становници и туристи моћи да обрате пажњу.

Гачић је рекао да ће изложба "Руска емиграција у Београду од 1920-их до 1950-их" вероватно ићи и у Бања Луку и Вршац, а требало би да буде приказана "у зависности од ситуације током ове године" и у Москви, у Дому "Александар Солжењицин" са којим Историјски архив Београда има споразум о сарадњи.

"Ова тематика и ово истраживање аутора донело је нешто ново што није било познато. Пратећи каталог је урађен изврсно и мали је елаборат који баца ново светло на овај период", нагласио је Гачић.