Како је навео Енчев, и бивши председник Бугарске Росен Плевнелиев и садашњи председник су одбили да одају почаст Бугарима, за чије је убиство крив монархистички режим Бориса III у периоду од 1925. године до 1944. године. Према његовим речима, убијени чак нису били ни комунисти, као што је писац и припадник левих идеја Гео Милев, који је убијен током такозваног „белог терора“ 1925. године у периоду репресије левих.
У време тих догађаја нестао је новинар Јосиф Хербст. Познати песник и антифашиста Никола Вапцаров је стрељан 1942. године на Гарнизонском стрелишту, јер је спроводио субверзивне радње против државног поретка током рата (у то време је Бугарска још била члан Тројног пакта). Исте године је стрељан и Владимир Заимов који је оптужен за шпијунирање у корист Совјетског Савеза.
Новинар је био разочаран што је Радев, поштујући сећање на Вапцарова, одбио да посети територију Гарнизонског стрелишта. Он је претпоставио да је разлог за такву одлуку то што није постојала жеља да се испоштује сећање на Заимова.
„Грех“ генерала Заимова је било то што је предао Москви обавештајне податке и на тај начин учествовао у борби против Хитлеровог фашизма. Да ли је грех бити у отпору у коме су савезници СССР, САД и Велика Британија?“, пита се Енчев у свом чланку за сајт „Епицентар“.
Радев је одао почаст антикомунистима, од којих је део њих учествовао у „белом терору“ и мучио партизане током Другог светског рата, приметио је Енчев.
„Председник је изабрао – одао је почаст лицима које су мучили комунисти, а прошао поред оних који су стрељани у Гарнизонском стрелишту“, изјавио је новинар.
Како наводе бугарски медији, претходних година Румен Радев није присуствовао догађајима који су посвећени сећањима на жртве комунистичког режима.
У Бугарској се 1. фебруар обележава као Дан сећања на жртве комунистичког режима. Датум је утврђен 2011. године. На овај датум је 1945. године осуђено на смртну казну 150 људи међу којима су били политичари и војници. Пресуду је донео Народни суд у Бугарској који их је оптужио да су државу увукли у Други светски рат на страни Тројног пакта. У периоду од краја децембра 1944. године до априла 1945. године више од 2.800 људи је осуђено на смрт.