„Сасвим недавно је НАТО манифестовао такво пумпање оружјем. Конкретно, у Јеленовки, електричној подстаници која је гађана муницијом калибра 60 милиметара – то је стандард НАТО-а. Украјина раније није користила такав калибар“, нагласила је она.
Према речима представнице ДНР у контакт групи за решавање кризе у Донбасу, Кијев довлачи на линију разграничења све више добијеног оружја, што доводи до нових гранатирања. Никонорова је у интервјуу за Спутњик напоменула да Запад тиме подстиче Кијев на агресију.
„Са становишта Донбаса, испоруке оружја западних земаља Украјини и јачање страног војног присуства у земљи изгледају као отворено агресивне, милитаристичке акције. Украјину сада пумпају оружјем, инструкторима, војском, која дефинитивно неће просто нестати тек тако“, додала је.
Према њеним речима, Кијев је пребацио на контакт линију у Донбасу 120.000 припадника снага безбедности.
Министарка је апеловала на земље-гаранте Минских споразума да спрече испоруке оружја и натерају Кијев да примењује договоре.
„За Донбас је очигледно да су нова борбена дејства – нове жртве. Управо због тога улажемо све напоре, користимо све инструменте које имамо да спречимо такав развој ситуације. Надамо се да ће она остати у дипломатском, преговарачком колосеку“, констатовала је она.
О иницијативи испорука руског оружја Донбасу
Истовремено, министарка се осврнула на недавни предлог у Државној думи Русије о испорукама руског оружја Донбасу, рекавши да ДНР поздравља ту иницијативу.
У случају да одлука о испорукама руског оружа буде донета, то ће омогућити републикама Донбаса да се супротставе оружју које Запад испоручује Кијеву, оценила је дипломата.
„Знамо каква најновија опрема се испоручује Украјини и морамо некако да јој пружимо отпор. Слажемо се са ставом који је изнела Русија да је снабдевање оружјем само једне стране у сукобу – гушење друге стране у сукобу“, саопштила је Никонорова.
О посебном статусу Донбаса
Коментаришући јучерашњу изјаву шефа украјинске дипломатије Дмитрија Кулебе да „Донбас неће добити посебан статус“, министарка је оценила да украјинске власти живе у измишљеној стварности, где нема објективних закона ни правила.
Према њеним речима, потреба да се са ДНР и ЛНД усагласи и аспект посебног статуса, укључујући релевантне амандмане на Устав Украјине, као и сва питања будућности Донбаса без изузетка, садржана је у комплексу мера за примену Минских споразума и у саопштењу о резултатима самита „нормандијске четворке“.
Управо су захтеви тих докумената „уклесани у камену“, нагласила је Никонорова.
Закон о посебном статусу Донбаса Врховна рада је усвојила 2014. године, али он и даље није ступио на снагу.
Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.
Питање решавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима контакт групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба. Међутим, и након споразума о примирју између сукобљених и даље долази до размене ватре.
Од 2014. године земље НАТО-а, предвођене Сједињеним Америчким Државама, испоручују оружје Украјини и обучавају њену војску, што директно крши Минске споразуме и негативно утиче на решавање ситуације у Донбасу. Осим Американаца, у испорукама вредним милијарде долара учествују Велика Британија, Канада, Француска, Пољска, Турска, Литванија, Чешка, Бугарска, Румунија и Естонија.