Сорошева опасна игра у корист Америке
„Сорош је у ствари у овој својој изјави рекао да Кина постаје толико моћна да постаје ’опасност‘ по демократију у свету. Наравно, ово је чист идеолошки насртај на Кину“, каже Паић, примећујући да је Сорош познат по томе да преко својих „залагања за људска права“ у ствари улази у унутрашње системе држава које су или конкуренти Америке, или су у њиховој интересној сфери.
Кина неће ћутати
„Кад се Олимпијске игре одржавају у држави која је глобални супарник Америке, онда се покрећу овакве организације које су такозвани поборници људских права, да би се скренула пажња са самог догађаја на наводно репресивни режим, овога пута у Кини. Ово је први пут да се ова тактика користи“, објашњава Паић.
„Кина наравно неће оћутати на овакво поређење, као што није ни до сада ћутала ни кад је био у питању Тајван или Хонгконг, а не овакве изјаве неког тамо Сороша у корист Америке. Нису оћутали ни Бајдену када их је оптужио за наводни геноцид (над Ујгурима), тако да неће ни сад“, уверен је наш саговорник.
Поређење некога са Хитлером није нова метода
Сорош тврди да ће Кина, „као Немачка 1936. године, покушати да искористи спектакл“ предстојећих Олимпијских игара у Пекингу „да оствари пропагандну победу за свој систем строге контроле“. Он је такође назвао Сија „истинским верником у комунизам“, за разлику од бившег кинеског лидера Денг Сјаопинга, који је увео реформе слободног тржишта и упозорио да су „Мао Цедунг и Владимир Лењин његови идоли“.