Предлози изборних закона настали су као исход паралелених међустраначких дијалога о изборним условима, који су вођени са и без европосредника, као и на основу препорука ОЕБС-ове Канцеларије за демократске институције.
Посланици су усвојили Предлог закона о избору народних посланика, о локалним изборима, о избору председника Републике, као и Предлог закона о финансирању политичких активности и измене Закона о спречавању корупције.
Влада је прихватила неколико амандмана на ове законе - да се кандидатуре за председника Републике проглашавају жребом, а не по редоследу којим су поднети предлози кандидата, да бирач може подржати само једну листу, као и да се учесницима избора на почетку кампање додели 40 одсто средстава, а преосталих 60 одсто након што пређу цензус од три одсто.
Очекује се боља контрола избора с обзиром да ће опозиција имати своје чланове у РИК-у, као и најмање 16.000 чланова у бирачким телима широм Србије.
Предлозима закона се не мењају суштински аспекти избора за народне посланике, избора за председника Републике и одборнике скупштина јединица локалне самоуправе, односно задржавају се досадашња законска решења која се могу и сматрати основним постулатима изборног процеса у Србији.
Новине које доносе ова три изборна закона су значајне пре свега у погледу заштите права у изборним поступцима и лакшег кандидовања политичких странака националних мањина, као и у погледу организације и транспарентности рада органа за спровођење избора.
Националне мањине неће морати да прикупљају 10.000, већ 5.000 потписа да би им листа била проглашена.