Према речима сноубордисткиње Кристине Паул, храна која се нуди је углавном кинеска, међутим, на менију је и мало италијанске хране, али је проблем што нема довољно „здраве хране“.
Са друге стране, руска спортисткиња каже да је дочек на аеродрому био несвакидашњи – био је оформљен специјални пролаз за њих, посебан простор за ПЦР тестирање, које је било обавезно по слетању, а потом и брз шатл до хотела.
Олимпијско село, наводи она, смештено је у природи, у близини планина, и напољу је поприлично хладно па је хладно и у собама.
„Село је изузетно лепо. Све је украшено олимпијским симболима. На свим кућицама истакнуте су заставе учесника. Кревети су веома удобни, смештена сам са колегиницом, али смо у одвојеним собама. Ово не може да се пореди са, рецимо, Токијом“, додаје.
Међутим, има и оних који нису одушевљени изгледом Олимпијског села у Пекингу, што је случај са руским репрезентативцем у брзом клизању Павелом Кулижниковом, који каже да „овде нема ничег посебног“.