Ових дана, готово без изузетка, медији су пренели „злокобно упозорење“ чувеног професора економије на њујоршком Сити универзитету Кругмана на кризу на тржишту криптовалута. Вредност целокупног тржишта криптовалута у септембру је била на максимуму и износила 3.000 милијарди долара, да би сада пала чак за 1.300 милијарди долара.
Кругман је, како је пренето, повукао „непријатну паралелу“ између те кризе и пада америчког хипотекарног кредитног тржишта који је, свима је добро познато, довео до колапса америчког тржишта некретнина и покренуо глобалну финансијску кризу.
Шта се тада десило? Банке су давале зајмове за куповину некретнина особама с ниским приходима у време у којем су каматне стопе биле ниске, а цене кућа расле. Све више дужника, међутим, није било у стању да измири обавезе кредита, ем због раста камата, ем због мањка прихода.
Нобеловац изгубљен у преводу
Биткоину и другим дигиталним валутама које су нагле пале вредност се готово преполовила
CC0 / Pixabay /
Кругман напомиње да се инвеститорима у криптовалуте на сличан начин продају финансијски производи без истинског разумевања ризика. Уз констатацију да су биткоин и друге дигиталне валуте последњих дана нагло пале и да им се вредност преполовила, између редова се готово читала најава могуће нове светске кризе. Све због пада тржишта криптовалута.
Професор банкарства на Београдској банкарској академији, добар познавалац криптовалута Бранко Живановић, међутим, указује зашто искључује ту катастрофичну аналогију, али и на то да се Кругман у нашим медијима, што би се рекло, изгубио у преводу, или тачније у кусом преношењу чланка из „Њујорк тајмса“.
Превелики значај дат криптовалутама
„Криптовалутама се иначе већ дуже време даје превелики значај. Оне нису креиране од стране централних банака, не улазе у официјелне монетарне агрегате, такође нису део финансијског потенцијала комерцијалних банака, нису део кредитних аранжмана између привреде и банкарског сектора, па тако не могу ни довести до дестабилизације ни једних, ни других. Такође, ни до банкротстава нити банака, нити привреде“, објашњава наш саговорник.
Њихов удео је јако мали у укупном промету, односно понуди и тражњи националних економија, напомиње он, истичући да су трансакције у криптовалутама највећим делом некорпоративне. Не спорећи да има великих инвеститора у криптовалуте и то међу веома богатим појединцима, он ипак указује на то да је све на личној основи и да се велике компаније не јављају у некој већој мери као инвеститори.
По оцени Живановића, велику потпору криптовалуте имају у технофинансијској олигархији, која би њиховим поремећајем или нестанком изгубила добар део тржишта, пре свега за продају, условно речено, високотехнолошке опреме.
И регулатори грешили
Он, ипак, напомиње да би највећи губитници због пада вредности тржишта криптовалута били, пре свега, обични грађани.
„Те грађане регулатори су недовољно заштитили, како би то Кругман рекао у чланку у ’Њујорк тајмсу‘, од финансијског производа кога нико у потпуности не разуме. И он је предвидео да ће многе породице које су врло рањиве постати незаштићене и на крају вероватно и платити већу цену“, каже професор банкарства.
Шта је Кругман заправо поручио
Велики губитак вредности тржишта криптовалута чини око шест одсто америчког БДП-а и то не може да угрози финансијски систем
CC0 / Pixabay /
А шта је заправо поручио Кругман. Паралела између тржишта криптовалута и тржишта хипотекарних кредита је у томе да у оба случаја они који су хтели да то искористе нису разумели у шта се упуштају, при чему су регулатори, односно централне банке у оба случаја направили исту грешку — нису успели да заштите јавност од финансијских производа које нико није разумео, а многе угрожене породице би могле да плате цену. Али, нобеловац ипак извлачи кључни закључак који се у преводу његовог текста некако изгубио.
„Крипто не угрожава финансијски систем — бројеви нису довољно велики да би се то догодило“, прецизира Кругман у „Њујорк тајмсу“, закључујући да је мало вероватно да ће крипто изазвати општу економску кризу.
То поткрепљује и податком да 1.300 милијарди долара, колико је износио губитак вредности тржишта криптовалута, чини само око шест одсто америчког бруто домаћег производа, али да је то и мање од пада цена кућа када је пукао мехур некретнина.