Које ствари у кући не би требало чистити водом

Следеће ствари у кући не би требало да се чисте водом.

Плиш се често користи код уређења ентеријера. Међутим, плишане јастучнице или кревет не би требало чистити с водом. Ако се осетљива влакна поквасе па осуше, могу да остану у том новом положају па се на намештају види својеврсни траг брисања.

Посебно средство за чишћење текстила или четка је стога прикладнија за чишћење плиша и других осетљивих влакана као што су антилоп или микровлакна.

Иако су многи подови од тврдог дрвета и ламината водоотпорни, с временом се троше, па чишћење водом на крају може да их оштетити.

Како би се спречило дизање пода, боље је брисати га само влажном крпом или користити посебан подни брисач за дрвене и ламинатне подове.

Прљавштине на екранима, тастерима и сличним апаратима увек прво треба уклонити сувом крпом и никада их не прскати директно водом. За тврдокорну прљавштину, може се искористити благо средство за чишћење које се нанесе на крупу, па се њом очисти уређај.

Алтернативно, постоје и посебне крпе за чишћење екрана.

Без обзира на то да ли је у питању постељина или кошуља, ако овај материјал дође у додир с водом, то може да изазове мрље и/или промене боје. Свилу увек носите на хемијско чишћење.

Слично свили, одевни предмети и намештај од коже изузетно су осетљиви. У комбинацији са водом могу да остану линије или у најгорем случају, материјал може да постане порозан и испуцао.

Стога се за чишћење препоручују посебни производи за негу коже.

Мермер би увек требало чистити на суво. Груба прљавштина на мермерним подовима може да се почисти меком метлом или усисивачем. Ако због јаке прљавштине мора да се употреби вода, онда то треба учинити у минималним количинама.

У супротном, наслаге каменца могу након одређеног времена учинити да површина изгуби сјај, пренео је портал „Кликс“.