Седам најлепших животиња Сибира /фото, видео/

Сиви вук је добио име по сивој боји длаке. Он је највећа животиња у својој врсти и једина врста вукова која живи у Северној Америци, Азији и Европи. То су паметне и социјалне животиње које лове у чопорима. Чопоре чине одрасле јединке и потомци. Вукови лове и убијају плен који може да буде и много већи него што су они, једина опасност су им људи и тигрови.

Предивни сибирски тигрови су угрожене врсте. Према процени, само 500 јединки ових прелепих животиња се налази у природи. Њихов број се смањује због незаконитог лова, сече шума и фрагментације станишта што проузрокује промену екосистема.

Сибирски тигар или амурски тигар је грабљивац који живи у далеким шумама југоисточног Сибира. Само је око 40 јединки остало у дивљини 1940-их година. Русија је прва земља која је у потпуности заштитила ове величанствене животиње. Оне могу бити дугачке до три метра, а тешке и до 300 килограма.

Ждеравац је сисар из породице куна. То је снажан и здепаст лешинар који има непријатан мирис. Ове животиње прате трагове вука, риса и других сисара грабљивица у нади да ће пронаћи остављен плен. Поред тога, они могу да лове крупније животиње захваљујући својој свирепости и невероватној снази. Занимљива је чињеница да ждеравац има зубе који могу да кидају замрзнуто и тврдо месо.

То нису дивље животиње, али су одлични и снажни пси. Потичу из североисточног Сибира. Првобитно су узгајани као пси који вуку санке и који чувају јелене Чукотских племена док пасу. Сибирски хаски има длаку која може чак да издржи температуру до минус 50 или минус 60 степени Целзијуса. То су социјални, дружељубиви пси који су сачували инстинкт за лов и да лутају по бескрајним пространствима још од периода када су живели само на Чукотки.

Од девет подврста смеђих медведа који се могу наћи у Русији, евроазијски (Ursus arctos arctos) и сибирски (Ursus arctos collaris) су из Сибира. Највећа популација евроазијских медведа на свету живи само источно од Урала. Симбол Русије и Совјетског Савеза, смеђи медвед користи се као један од честих ликова у руској литератури и култури са почетка XVI века. На Олимпијади 1980. године у Москви је маскота био медвед Мишка кога је смислио илустратор дечијих књига Виктор Чижиков.

За разлику од већ споменутих животиња из Сибира, ова животиња неће никога напасти. Ово је једина врста веверице која је пронађена ван територија Северне Америке. Веверице могу да порасту до 25 центиметара током свог кратког живота који је просечно дуг око две до пет година. Занимљиво је да су сибирске или азијске веверице једне од малобројних сисара чије понашање, односно неке физичке карактеристике, као и карактерне црте се не разликују код мужјака и женки.

Сибирски мошусни јелен, мошкавац или кабарга је сисар из реда папкара. Мужјаци се разликују од женки јер имају два необична очњака која вире. Без рогова, мужјаци ове врсте током сезоне парења користе своје оштре очњаке за борбу против ривала. Криволов је велика претња за сибирске кабарге. Лове их пре свега због вредног мошуса који стварају помоћу мошусне жлезде. Он се користи у козметици, у производњи тамјана и у медицини у целом свету.