Седам тајни Сибира које научници не могу да објасне /фото, видео/

Још увек није најјасније да ли је такозвана Тунгуска експлозија метеора заиста постојала, с обзиром да ни једна научна експедиција није пронашла остатке метеора, чак не постоји ни кратер.

Научници сматрају да постоји велики број верзија о томе шта се догодило 30. јуна 1908. године у сибирској тајги у рејону реке Поткамена Тунгуска, која се налази у источном делу Сибира. Неки експерти су говорили да је у питању експлозија нуклеарног реактора међупланетарног космичког брода. Други су сматрали, да је Тунгуски метеор био ледена комета, а трећи да је дошло до судара Земље са неком антиматеријом (састављена од античестица). Најзанимљивија верзија је да је на ову појаву утицао експеримент Николе Тесле са таласима.

Први велики кругови на леду Бајкала примећени су из сателита 1999. године. Међутим, то не значи да се они и раније нису појављивали. Посматрањем је примећено да се кругови не појављују сваке године. Били су примећени на разним местима језера 2003, 2005, 2008. и 2009. године.

Наводно, они се образују од емисије метана из седиментних стена језера. Међутим, то не објашњава велики пречник кругова.

Светлуцање воде у Бајкалском језеру је 1982. године открио научник Физичко-техничког института у Иркутску Виктор Добрињин. Од тада се посматра та тајанствена појава.

Откривено је да се интензитет светлуцања смањује са дубином, као и да се ниво светлуцања може мењати на истом месту. Поред тога, светлуцање се смањује у периоду од новембра до средине јануара, након чега се појачава интензитет. Још увек није познат разлог светлуцања воде у Бајкалском језеру.

На стенама на левој обали реке Бија у близини села Турочак у руској Републици Алтај су пронађени цртежи на стенама висине два метра. На цртежима се налазило неколико десетина лосова у покрету.

Анализом је закључено да припадају бронзаном периоду и да су вероватно повезани са караколском културом која је постојала у II веку пре нове ере у близини села Каракол на Алтају. Међутим, још увек није познато како су се они појавили.

Тешко је одредити порекло ових цртежа јер су направљени помоћу црвене боје која није типична за алтајске петроглифе (цртежи на стенама). Поред тога, ни избор тема цртежа није карактеристичан за ту територију.

На Алтају се налазе и друге тајновите слике као што су геоглифи, односно слике или велики мотиви који се налазе на земљи. Они се могу видети само из ваздуха. У Русији се налазе на платоу Укок.

Није познато када су настали ни како. Некада се сматрало да су направљене пре 1.500-2.000 година. Међутим, истраживањем је претпостављено да су настали много раније III-II веку пре нове ере.

Непознато је како је могуће да су тако дуго геоглифи остали с обзиром на геолошке процесе.

Денисова пећина се налази у долини реке Ануј у Сибиру. У овој области је пронађен велики број културно-историјских споменика, али је најмистичнији „денисовски човек“ или „алтајски човек“. Научници још увек не могу да закључе да ли је он представљао подврсту (Homo sapiens denisova) рода Homo или изумрлу врсту (Homo denisova).

Његови гени нису пронађени ни у једном представнику савремен цивилизације, осим код Маланежана, чији су преци могли да буду у контакту са „денисовцима“ на територији Источне Азије.

Алтајски Стоунхенџ се налази у Чујској степи у Алтају и сваке године привлачи хиљаде туриста.

Пет огромних камена високих до седам метара је украшено петроглифима. Камење је различитог облика, неко је направљено у облику престола.

Мегалити, грађевине из касног каменог или раног бронзаног доба, датирају из VIII-VI века пре нове ере. Камење је постављено у правцу различитих страна света и има различита електромагнетна поља. Није познато ко је саградио овај комплекс, нити за шта се користио. Ритуално значење Алтајског Стоунхенџа је хипотеза.