„Не може се искључити могућност да ће Кремљ наставити да користи гас као средство претње и зато морамо постати независнији“, истакла је Лајенова, назвавши „чудним пословним понашањем“ то што је „Гаспром“ у ситуацији повећане потражње гаса у Европи одбио да повећа испоруке, с обзиром да више од 40 одсто плавог горива у ЕУ долази управо из Русије.
„Због тога морамо да постанемо независни од тога (испорука руског гаса) и континуирано радимо са поузданим добављачима гаса“, додала је Фон дер Лајенова и истакла да се „гради партнерство за енергетску безбедност са Сједињеним Америчким Државама“, тј. ради се „пре свега о испорукама природног течног гаса“.
Раније је шеф европске дипломатије Жозеп Борељ изјавио да су тешкоће са испорукама гаса у Европи узроковане „кризом у односима са Русијом“. Он је признао да Русија последњих недеља строго испуњава своје уговорне обавезе, међутим, „Гаспром” је, према његовим речима, „одбио“ да додатно испоручује гас за попуну европских складишта, што је повећало превирања на тржишту.
Како је истакао руски председник Владимир Путин, Русија нема никакве везе са тренутном ситуацијом – сами Европљани су себи направили проблеме са ценама гаса. Према речима потпредседника руске владе Александра Новака, Русија је спремна да повећа производњу и испоруку гаса у Европу, али су „Гаспрому“ потребни дугорочни уговори, јер ће то захтевати велика улагања.