Према речима новинара из Торонта Ненада Станковића, камионџије су сублимација осећања у канадском друштву поводом рестриктивних антиковид мера. Он подсећа да је локдаун у Канади укинут 31. јануара и да су мере биле најрестриктивније у свету, после аустралијских.
Канада више није „обећана земља“
„Канада изгледа као тотално другачија земља у односу на пре две и по године. Као да је извршен државни удар, зато што су укинуте све те слободе“, каже Станковић.
Камионџије су пробудиле свест о слободи и у томе лежи подршка коју уживају, додаје он. А подршка се најбоље види кроз то што је за њих преко платформе за прикупљање добровољних прилога GoFundMe за кратко време сакупљено десет милиона долара. Била је то друга најбржа кампања сакупљања новца у историји ове платформе.
Међутим, официјелна реторика и поступци власти потпуно су другачији, наводи наш саговорник. У канадској престоници Отави, у којој се одвија највећи скуп камионџија, уведено је ванредно стање, а камионџије су оптужене за „окупацију“ града.
Користећи такву терминологију, власти су успеле да спрече да прикупљени новац дође до камионџија. Међутим, с обзиром да је GoFundMe америчка платформа, конзервативни гувернер Флориде покренуо је истрагу о томе, с обзиром да образложење да камионџије окупирају Отаву за њега није ваљано.
Колико се Канада променила од почетка пандемије, према Станковићевим речима, најречитије говори чињеница да је канадски спољни дуг пре појаве ковида износио свега дванаест милијарди долара. Јесенас је он нарастао на хиљаду и по милијарди долара.
Протест камионџија постаје глобални покрет
Према званичним подацима, око деведесет одсто Канађана је вакцинисано, док број демонстраната, према Станковићевим речима, није велик и варира од града до града, од неколико стотина до неколико хиљада и није јасно због чега не постоји комуникација између власти и камионџија.
„Постоје само забране које власт прописује, а сада је то ванредно стање у Отави и видећемо шта ће се десити. Камионџије стално изјављују да остају док се не испуне сви њихови захтеви, а то је укидање мера које угрожавају слободу грађана“, објашњава Станковић.
Канадска влада сада се, додаје наш саговорник, налази у ћорсокаку, јер не зна како да оконча ствар и једино репресијом може да реши ситуацију у своју корист. За сада интервенција војске, која је у једном тренутку поменута као могућност, није опција и премијер Џастин Трудо демантовао је да ће употребити војску против демонстраната. Међутим, нејасно је како ће се у недостатку комуникације између владе и камионџија све окончати.
Снагу покрета камионџија својевремено је овековечио редитељ Сем Пекинпо филмом „Конвој“, са Крисом Кристоферсоном и Али Мекгро у главним улогама. Многе сцене садашњег протеста као да су пресликане из Пекинпоовог филма, али оно што ово ремек-дело америчке кинематографије повезује са садашњим временом, јесте начин на који протест камионџија расте као грудва снега.
И док Кристоферсон покреће покрет камионџија у САД и из нехата постаје покретач социјалног покрета, канадске камионџије покрећу глобални покрет — камионџије у Новом Зеланду и Аустралији већ су кренуле ка својим престоницама, Велингтону и Канбери.
„Боримо се за слободу Новог Зеланда“, наводи се у објави на Фејсбук страници под именом „Конвој НЗ 2022“. Како медији преносе, око хиљаду новозеландских камионџија окупља се у свим крајевима земље и очекује се да у престоницу стигну у уторак, а како показују снимци на друштвеним мрежама, конвоје уз пут поздрављају присталице.
У Европи се очекује да се камионџије окупе у Бриселу 14. фебруара, а у финској престоници Хелсинкију већ је одржан протест прошле суботе, када је на десетине камиона и других возила преплавило град. Учесници су захтевали укидање антиковид мера, оставку владе, као и смањење цена горива.