„Категорички смо против ширења НАТО-а новим чланицама на истоку, јер то представља заједничку претњу за нас – даље ширење НАТО-а према нашим границама“, рекао је Путин.
„Не крећемо се ми ка НАТО-у, већ се НАТО креће ка нама. Стога, говорити да се Русија понаша агресивно, у најмању руку не одговара здравој логици“, констатовао је председник.
Он је објаснио зашто је могући пријем Украјине у НАТО толико опасан.
„Постоји проблем: европске земље, укључујући Француску, сматрају да је Крим део Украјине, а ми сматрамо да је део Руске Федерације. И ако се предузму покушаји да се ова ситуација промени војним путем, а у доктринарним документима Украјине прописано је: а) Русија је противник, б) повратак Крима војним путем је могућ. Замислите да је Украјина чланица НАТО-а. Члан 5 није укинут, напротив, господин Бајден је недавно рекао да је члан 5 апсолутни императив и да ће се поштовати. То значи да ће доћи до војне конфронтације између Русије и НАТО-а... да ли треба да се боримо против НАТО-а?“, рекао је Путин на конференцији за новинаре после разговора са француским председником Емануелом Макроном.
Руски председник је додао да постоји и други део питања: „Да ли ви желите да се борите са Русијом?“
„Питајте своје читаоце, гледаоце, кориснике интернет ресурса: да ли желите да Француска ратује са Русијом? Е, тако ће и бити. Наша забринутост диктирана је и питањима која се односе на заједничку европску безбедност“, закључио је председник Русије.
Кијев и западне државе у последње време изражавају забринутост због наводног повећања „агресивних дејстава“ Русије у близини граница Украјине. Русија је у више наврата негирала оптужбе Запада и Украјине за „агресивна дејства”, наводећи да никоме не прети и нема намеру никога напада, а изјаве о „руској агресији” користе се као изговор да се што више војне технике НАТО-а распореди у близини руске границе.
Министарство спољних послова Русије објавило је 17. децембра 2021. нацрте уговора са Сједињеним Америчким Државама о гаранцијама безбедности, као и споразума о мерама за обезбеђење безбедности Русије и држава-чланица Северноатлантског савеза. Документ, између осталог, укључује одредбе о међусобном неразмештању ракета средњег и кратког домета у међусобном домету, одустајање од даљег ширења НАТО-а на рачун бивших совјетских република и о смањењу броја војних вежби.