Визуелни свет се непрекидно мења, као и наш визуелни пријем због трептања и чињенице да су очи, глава и тело често у покрету.
Ради лакшег разумевања како све то изгледа, можете и сами да направите експеримент. Ставите мобилни испред очију и направите уживо снимак док се шетате и гледате различите ствари. Хаотичан снимак је управо оно са чиме мозак мора да се бори у сваком тренутку.
То се може видети и на следећем видео-снимку. Бели круг са десне стране приказује потенцијалне покрете очију, а мутна мрља са леве открива нагле визуелне пријеме у сваком тренутку.
Ипак, људи упркос томе свет доживљавају као стабилно окружење, па се поставља питање како мозак ствара ту илузију стабилности.
Мозак као временска машина
Научници су у новој студији открили нови механизам мозга који, између осталог, може да објасни појаву илузорне стабилности.
Како су закључили, мозак аутоматски ублажава визуелни пријем и уместо да анализира сваки појединачни тренутак, даје нам просек онога што смо видели у последњих 15 секунди.
Мозак заправо спаја објекте да би изгледали што сличније једни другима и тако нас „завара“ да видимо стабилније окружење. Тај концепт „живљења у прошлости“ могао би да буде и објашњење зашто не примећујемо суптилне промене.
Другим речима, мозак је попут времеплова који нас непрестано враћа у прошлост или попут апликације која сваких 15 секунди обједињује наш визуални пријем у један утисак да би могли да се носимо са свакодневним животом.
Како преноси портал „Conversation“, када би се наш мозак ажурирао у стварном времену, свет би изгледао као поприлично хаотично место са сталним флуктуацијама светла, сенки и покрета. Осећали бисмо се као да све време халуцинирамо.
Научници су креирали илузију да би боље илустровали на који начин функционише овај механизам мозга. У следећем видео-снимку приказано је у трајању од 30 секунди како лице на левој страни полако стари, а ипак врло је тешко да се уочити пуну размеру промене.
У ствари, перципира се да лице спорије стари него што је то заправо случај.
Магичних 15 секунди
Да би тестирали ту илузију, научници су анализирали визуелну перцепцију стотина људи од којих су тражили да погледају крупне планове лица која се хронолошки мењају по годинама у снимцима од пола минута. На питање да процене старост лица, учесници су готово увек навели старост лица која је представљена 15 секунди раније.
Како су закључили, мозак нас непрестано враћа у претходних 10 до 15 секунди, када је лице изгледало млађе. Уместо да виде најновију слику у реалном времену, људи виде раније верзије, јер се мозак „ажурира“ сваких 15 секунди.
Суштински, ми рециклирамо информације из прошлости, јер је то ефикасније и брже.
Такође, наш визуелни систем понекада жртвује тачност зарад блажег визуелног доживљаја света који нас окружује. То може, примера ради, да објасни и зашто док гледамо филм не примећујемо неке суптилне промене, као што је разлика између глумаца и њихових дублера.