Према његовим речима, планирано је да у овој години буду завршени и радови на два конака из 18. века који су пресељени из места Скобаљ због ширења басена Колубара, а који су остали у изворном облику, те да један од тих конака буде претворен у легат великог писца.
„То су први кораци које ћемо урадити у овој години“, каже Андрија Живковић.
Иницијатива многих Лајковчана да се на достојан начин сачува сећање на угледног књижевника, творца „Ћелијанске књижевности“, изгледа да је пала на плодно тле: судећи по ставовима председника лајковачке општине, то су тек први кораци и у овој години ће их бити још. Један од тих важних корака је и оснивање књижевне награде „Радован Бели Марковић“.
„Прихватићемо радо било коју иницијативу када је о Белом Марковићу реч. Надам се да ће се и награда са његовим именом ускоро установити и да ће заживети. Оно што нам је посебно драго, јесте да смо као општина први пут прошле године доделили награду ’Почасни грађанин‘ и то управо Марковићу. Све што будемо радили биће мотивисано тиме да се на свој начин одужимо нашем књижевнику“, каже Живковић.
Он подсећа и да се једна од последњих промоција књига лајковачког литерате догодила недавно на железничком мосту у селу Ћелије, где су се на јединствен начин сјединили „Стојна ветрењача“, река Колубара и пишчево родно место. На питање да ли би у том амбијенту могло заживети представљање и других дела, а све у част аутора „Лајковачке пруге“, председник општине одговара:
„Последња промоција књиге ’Стојна ветрењача‘ на месту са ког је Бели, како је сам говорио, кренуо у свет — имала је изузетног одјека у широј јавности. Надам се да ћемо у договору са нашим културним центром, библиотеком и осталим установама културе успети и то да реализујемо, или у летњим месецима или у оквиру Дана Лајковца, у којима би један дан био посвећен — Радовану Белом Марковићу.“