Прошлог августа у близини Јужних Сендвичка острва у Атлантском океану догодио се снажан земљотрес. Првобитно је Геолошки завод Сједињених Држава известио да је потрес био јачине 7,5 по Рихтеровој скали, пре него што је следећег дана ажуриран на 8,2.
Студија, објављена ове недеље у „Geophysical Research Letters“, показује да је земљотрес у ствари био низ подпотреса који су се ширили током неколико минута. Један од њих имао је магнитуду од 8,2 степена Рихтерове скале и био је само 15 километара испод површине.
Упркос својој снази, земљотрес је био „скоро невидљив“ за системе за праћење, јер је био „закопан“ у сплету сеизмичких таласа које су произвели други подземљотреси.
Истраживачи верују да је „тихи“ потрес изазвао цунами који се ширио на северни Атлантик, Пацифик и Индијски океан, досежући обале удаљене преко 10.000 километара.
Иако је цунами био мали и није изазвао никакву штету, истраживачи наглашавају да овако сложени земљотреси могу представљати значајан ризик.
„Врло ретко се примећују овакви сложени земљотреси. И ако не користимо прави скуп података, не можемо заиста да видимо шта је било скривено. Морамо поново да размислимо о нашем начину ублажавања опасности од земљотреса и цунамија. Да бисмо то урадили, потребно је да брзо и прецизно окарактеришемо праву снагу великих земљотреса, као и њихове физичке процесе“, рекао је Зе Јиа, сеизмолог са Калифорнијског института за технологију.
Следећи циљ истраживача је да аутоматизују детекцију тако сложених земљотреса, као што се тренутно ради за једноставне потресе, преноси међународни Спутњик.