Влајчић је рођен 23. августа 1939. у Београду. Дипломирао је на Катедри за општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду.
Књижевне критике и огледе објављивао је од 1960. у часопису Дело, уређивао је културне рубрике часописа Студент и Младост, књижевне листове Видици, Гледишта и Књижевни гласник.
Oд 1970. године ради као новинар и уредник дневног листа Политика, где је писао позоришну, телевизијску и радио критику, док је од 1985. до 2004. године био стални филмски критичар тог листа.
На конкурсу Морава-филма (Београд) добио је највишу награду за најбољу југословенску филмску критику 1977. године.
Добитник је још низа награда, међу којима су „Милан Богдановић“ за 1981. годину за најбољу новинску књижевну критику у новинама, на радију и ТВ, „Душан Дуда Тимотијевић“ коју додељује недељни лист ТВ Новости за најбољу телевизијску критику у југословенским медијима у 1984. години, „Златно перо“ коју додељује Институт за филм у Београду за најбољу филмску критику у југословенским медијима у 1988. години и „Златни беочуг“ града Београда 2000. године за трајни допринос култури.
Био је члан међународних жирија на филмским фестивалима у Кану, Берлину, Венецији, Монтреалу, Бечу, Минхену, Кракову и Монпељеу. Током ’70-их и ’80-их година прошлог века у два мандата био је члан НИН-овог жирија.
Влајчић је био и један од оснивача и први председник Суда новинске части у Независном удружењу новинара Србије, члан је Српског књижевног друштва и српског Пен центра и Међународне асоцијације филмских критичара ФИПРЕСЦИ.
Од 2004. до 2017. године био је филмски критичар и културни коментатор дневног листа Блиц, а током последње две године радио је за портал и лист Нова.