РЕГИОН

Шта кажу главни актери кризе у Црној Гори поводом започетих протеста /видео/

О политичкој кризи у Црној Гори у емисији „Свет са Спутњиком“ ауторке Тање Трикић говорили су историчар доктор Богдан Живковић и политички консултант Владимир Добросављевић. Из Црне Горе у директном укључењу чули смо посланика ДФ-а Јована Вучуровића, лидера СНП-а Владимира Јоковића и Марка Милачића, лидера „Праве Црне Горе“.
Sputnik
O најављеном наставку протеста, новој влади Дритана Абазовића коју подржава ДПС, могућем учешћу СНП-а у истој и ко ће све седети у новој парламентарној већини, историчар доктор Богдан Живковић сматра да је известан сценарио у коме нема никакве обнове сарадње са посланицима (41) који су изгласали пад режима Мила Ђукановића.

„Мислим да су изјаве челника грађанског покрета УРА јасне и недвосмислене у том погледу, а то је да једину шансу да неко од тих 41 посланика има само можда Социјалистичка народна партија, каже Живковић.

Овај процес формирања, додао је он, нове мањинске владе и парламентарне већине има јасну вододелницу, а то је однос према НАТО пакту.
„Дакле, сматра он, осим СНП-а, у глобалу ће нову парламентарну већину чинити странке које су се залагале за улазак Црне Горе у НАТО, а да ће са друге стране остати странке оне попут Демократа, које су биле стидљивије у тој подршци, било оне попут ДФ-а и свих странака са листе ’За будућност Црне Горе‘, које су се врло оштро томе противиле. Тако да се чини да је овде посреди истакнуто америчко неоколонијално мешање у политику Црне горе и да се по тим линијама дели, а СНП као једини изузетак ће бити ’смоквин лист‘ нове НАТО политике у Црној Гори“, мишљења је Живковић.

Хоће ли СНП ући у владу Абазовића

Лидер СНП-а Владимир Јоковић је на питање да ли је његова странка у игри за мањинску владу, с обзиром да се већ састао са Дританом Абазовићем, рекао следеће:
„Тачно је да смо имали састанак, али у суштини није било приче о састављању мањинске владе или подршци. Суштина нашег разговора је била шта би били приоритети те владе. Све оно што је Абазовић на једном папиру написао шта су приоритети, за нас је апсолутно прихватљиво, уз додатак да би ова влада морала да потпише Темељни уговор са СПЦ, а ми ћемо захтевати и да се обави попис у Црној Гори и да се пречисти бирачки списак и да се учини оно што је могуће за равномерни развој Црне Горе“, рекао је Јоковић.
Дакле, још нису почели дефинитивни преговори о саставу владе, ко би где и коме би шта припало, додаје Јоковић, али на састанку је почета прича о евентуалној мањинској влади.
„Ми још нисмо донели одлуку нити је СНП приватна партија да председник може да донесе одлуку шта и како ће бити. Овако крупне одлуке се доносе искључиво по нашем статуту на Главном одбору. Каква год буде одлука ГО, без обзира на утицај било кога, она је свето писмо и за председника странке и за посланике и такав ће бити однос наше странке према евентуалној мањинској влади. Дакле, нас занима да се деблокирају институције у Црној Гори и да у њој буде стабилност. ДПС је развлашћен и никада се неће вратити на позицију у којој је био“, истакао је Јоковић.
Јоковић додаје да су они напоменули да желе владу која је појачана са националним мањинама и да неће бити део владе која у свом програму нема потписивање Темељног уговора са СПЦ.
„Мислим да ће ова влада потписати тај уговор“, напомиње Јоковић.

СНП је смоквин лист за владу Абазовића

Политички консултант Владимир Добросављевић Јоковићеве речи протумачио је на слећи начин:

„Притисак унутарстраначке инфраструктуре унутар СНП-а је прилично јак. Тако да се не улази лако у неку врсту колаборације, у мањинску владу коју би подржао ДПС. С друге стране, позиција СНП-а је добра јер они осећају да УРА жели да има бар једну од странака која је била у претходној влади, да се то не би претворило у класично прелажење са једне на другу страну, објашњава Добросављевић.

Марко Милачић, лидер „Праве Црне Горе“, спада у оне политичке кругове у Црној Гори који су позвали грађане на протесте. Он сматра да је то „једини начин да поучени литијама, на миран и достојанствен начин укажемо на ово што се дешава“.

„Једино решење ове кризе су нови избори. Тако би било и да је криза много мања, а камоли прекрајање изборне воље грађана. Ми ћемо се, наравно, окупљати и нећемо прихватити ову превару века и издају. Побунићемо се против тога, биће нас све више и више, док не дођемо до нових избора у Црној Гори, а Дритан Абазовић је тај који најмање у овом тренутку жели изборе, јер зна сада да УРА не би прешла цензус. Позивам све конституенте парламентарне већине од 30. августа 2020. године да у пуном капацитету изађу на улице, без обзира што овде на основу спинова говоре да је у питању борба за неке тобожње фотеље. Овде је реч о највећој издаји, овде је срушено све што се могло срушити, овде је погажен и литијски покрет и све оно што је урађено. СНП је највећи српски смоквин лист за највећу издају у Црној Гори. Они мисле да из овога изађу тако што ће, рецимо, УРИ дати могућност да обави неколико хапшења, како би рекла после формирање те мањинске владе — ево, видите да се ми боримо против ДПС-а. Дакле, реч је о договореним стварима да СНП добије потписивање темељног уговора. Било би то невероватно и на неки начин срамота да тај уговор потпишу они који су изникли из издаје и преваре, истакао је Милачић.

Он је такође додао да ДФ на све начине саботира најављене протесте, иако је и ДФ најавио протесте.

Потребно је више слоге у просрпским странкама

Живковић каже да мора да је скептичан према томе да ли протести могу нешто да промене.

„Ако покушавамо да ово поредимо са литијама, постоје структуралне разлике. Овде Црква има мање разлога да уђе у политичку арену него што је то имала кад су литије одржаване. Сада када чак и Абазовић најављује потписивање Темељног споразума, тешко да ће Црква те протесте подржати, каже он.

Јован Вучуровић ће као посланик ДФ-а бити вечерас на протестима.

ДПС неће много моћи да утиче на владу

Добросављевић на питање да ли ће, ако се формира влада Дритана Абазовића, она бити антисрпска влада, како то тврди Небојша Медојевић, каже:

„Чињеница је да Абазовић покушава да у највећој мери валоризује своју позицију која је сада каква јесте, са очигледно јасном подршком пре свега западних адреса које иза њега стоје. Не мислим да ће ДПС, бар у неком ороченом временском периоду, било шта да се пита у овој влади. Индикативна је изјава Мила Ђукановића од пре два дана, где је јасно рекао својим посланицима да су они свесни да морају да буду на клупи за резервне играче, и да тек после следећих избора могу да се надају повратку у извршну власт. Милу Ђукановићу је истекао рок употребе, али не и ДПС-у. Запад хоће ревитализовани ДПС, који у неком тренутку може да послужи у некој комбинацији и прекрајању политичке сцене у Црној Гори. Такође не желе ДПС са 40 одсто, већ им треба још минимум 20 одсто да би комбинаторика била већа“, истиче Добросављевић, уз констатацију да у Црној Гори сада постоје драстичнији проблеми.

Саговорници Спутњика у завршници емисије сматрају да би стратешки циљ на будућим изборима требало да буде тај да се УРА обори испод цензуса.
Коментар