Како каже, Курти је тај који је отворено рекао да они не желе да реализују Бриселски споразум, док су пре њега албански лидери, од Тачија до Харадинаја, понављали да су привржени Бриселском споразуму, али да Србија мења услове и да они неће то да ураде под условима Београда.
Однос Украјинаца личи на однос Албанаца према Бриселском споразуму
„Наравно, то су лажи јер су Мински споразуми, баш као и Бриселски споразум, врло јасни и ту нема много простора за интерпретације, па ако постоји добра воља, врло брзо могу да се примене. Међутим, евидентно је да западни центри моћи немају добру вољу и охрабрују Кијев као што охрабрују и Приштину да разним соломонским изјавама саботирају целу причу и пребацују кривицу на другу страну“, сматра Анђелковић.
У осврту на то да је Кулебина изјава уследила након посете француског председника Емануела Макрона Москви и Кијеву, Анђелковић каже да Украјина не признаје превелики ауторитет земљама Европске уније, па чак ни великим земљама попут Француске или Немачке.
„Међутим, ако се Американци директно умешају и изврше притисак на Кијев, власти у Кијеву ће пристати да реализују Мински споразум. Са друге стране, очито је да Американци у овом тренутку не показују спремност за тако нешто, па можда такав негативан став Украјине и произилази из одређених сигнала које су добили из Сједињених Држава“, примећује Анђелковић.
Вашингтон да промени однос
Према његовим речима, цела ситуација везана за Украјину је много комплекснија и надилази Минске споразуме.
„Овде је реч о америчкој политици експанзије према Русији, односно о покушају да се продором на исток Русија опколи низом ’сателитских‘ држава које гледају Вашингтон као центар света. Докле год Америка не промени такав однос, ствари се неће нормализовати на нивоу украјинске кризе. Заправо, то није криза између Кијева и Москве, већ између Вашингтона и Москве и Вашингтон мора да промени однос да би земље које су му подређене, укључујући Украјину, почеле разумније да се понашају“, указује историчар.
Коментаришући Кулебино одбијање директног дијалога са самопроглашеном Доњецком Народном Републиком и Луганском Народном Републиком, Анђелковић каже да ће до дијалога доћи ако Кијев буде разуман.
„Исто тако и Доњецка и Луганска област могу да кажу да не желе да причају са Кијевом који нема легитимну власт, већ власт која је произашла из преврата који се десио 2014. године. Могу да кажу да то није био демократски процес доласка на власт и да власт у Кијеву самим тим од онда до данас није легитимна. Али, куда би нас то одвело? Никуда. Дакле, ако сви желимо неки прогрес у мировном процесу, онда морамо ту негативну страну ствари да занемаримо и да пробамо да гледамо позитивно. Међутим, Кијев евидентно за сада не показује такву спремност“, констатује Драгомир Анђелковић.
Подсетимо, иако је француски председник Емануел Макрон након састанка у Кијеву рекао да је председник Украјине Владимир Зеленски потврдио намеру да поштује Минске споразуме, шеф дипломатије Украјине Дмитриј Кулеба рекао је да се „јавља питање хоће ли се Мински споразуми спроводити под руским условима, у руској интерпретацији или ће се спроводити онакви какви јесу, неизмењени од стране Русије?“.