Ово су главне тезе на које се фокусирао руски лидер у свом говору:
▪️ Нико се више не осећа безбедно, нико се не може сакривати иза међународног права као иза каменог зида;
▪️ За савремени свет је униполарни модел, не само неприхватљив, већ и немогућ;
▪️ Поштовање људских права – то је важан задатак и ми га подржавамо. Међутим, то не значи мешање у унутрашње ствари других држава и говорити им како треба да живе и развијају се;
▪️ Једини механизам доношења одлука о коришћењу војне силе као последњег средства може бити само Повеља УН
▪️ ОЕБС покушавају да претворе у вулгарни инструмент осигурања спољнополитичких интереса једне или групе држава у односу на друге државе;
▪️ Процес ширења НАТО-а нема никакве везе са модернизацијом саме Алијансе или са осигурањем безбедности у Европи;
▪️ Русија је држава са хиљадугодишњом историјом и скоро увек је имала привилегију да води независну спољну политику. Немамо намеру ни сада да мењамо ову традицију.
Према речима бивше шефице дипломатије Аустрије Карин Кнајсл, минхенски говор је актуелан и данас.
„Било би добро када би неки државни чиновници одвојили 30 минута да погледају говор. Он показује да колико дуго се чекало, између осталог и руска страна, колико дуго су се „гутале“ одређене ствари. Све је то било до проглашења независности Косова са свим сумњивим аспектима међународног права, до такозваних хуманитарних интервенција Европе у Северној Африци, на Блиском истоку. Од тада је много тога еволуирало до те мере, као кад се снежна грудва претвори у лавину“, рекла је Кнајселова за Спутњик.