Прети ли тотална парализа Босне и Херцеговине

Странке су остале при својим ставовима, а Човић је пред разговоре истакао да не бежи од бојкота избора ако не дође до договора, док је Изетбеговић навео да може доћи до померања избора који би требало да се одрже у октобру

Бојкот би паралисао БиХ

Професор Стевица Деђански, директор Центра за развој међународне сарадње, сматра да ако дође до бојкота избора, то би водило ка потпуној блокади БиХ.

„Бошњаци немај намеру да попусте, посебно сад када су од тзв. високог представника у БиХ Кристијана Шмита чули да ће избора бити измени ли се Изборни закон или не. То је ветар у леђа Бошњацима. Јер сад су опуштени и не морају Хрватима да излазе у сусрет ни за шта“, каже наш саговорник.

„До последњег момента, ипак, треба веровати да ће до компромиса и договора доћи. У међувремену, требало би држати нон-стоп притисак да ће се избори бојкотовати ако не дође до измена“, сматра Деђански.

Уколико дође до бојкота избора, наглашава наш саговорник, онда ће бити свима сасвим јасно, пре свега међународној заједници која за све упире прст у Србе, да у БиХ нису проблем Срби — већ Бошњаци.

Хрвати су могли да реагују и раније

„Очигледно је да су Хрвати схватили да не могу више да буду понижени као народ у БиХ и да немају свог представника у институцијама БиХ, већ да им се он намеће од стране бошњачких гласова. Очекивао сам да до тога дође много раније“, истиче Деђански.

Политиколог из Бањалуке Владе Симовић не сматра да ће до блокаде избора доћи без обзира да ли се промене изборни закони или изостане договор Бошњака и Хрвата, јер, каже, међународна заједница то не сме себи да допусти. С друге стране, додаје он, ту су и мале странке које би једва дочекале да изађу на изборе, где не би били у сенци великих странака.

„Мислим да ће Срби ићи на изборе. Друга би ствар била да постоји политички консензус у РС око Изборног закона, па да онда цео ентитет бојкотује изборе“, каже наш саговорник.

Србима бојкот не би ишао наруку

По његовим речима, не сме се заборавити да је ово хрватско-бошњачки проблем пре свега и да тешко да из овога Хрвати могу да изађу као победници.

„Толико су били радикални бошњачки лобисти и зато све време западни центри моћи покушавају да пребаце кризу из Федерације на РС, па да хрватско-бошњачке проблеме некако решавају тако што ће направити уступке Бошњацима на штету Срба, а Хрватима на штету Бошњака. Они ће на крају избалансирати њихове односе, а по ономе како су то странци замислили у коначној причи, Срби би требало да буду једини губитници“, сматра наш саговорник.

Због чега је Бакир Изетбеговић тако упоран да не да Хрватима глас, одговор је, каже наш саговорник, јасан:

„Зашто би у Председништву имали једног члана који заступа интересе Бошњака, када може да има два.“

Ово је хрватско-бошњачки сукоб

Нова рунда долази после неуспелих преговора у Неуму, који су дуго и детаљно припремани и на којима су посредници били представници САД и Европске уније. Након тих пропалих преговора, код Хрвата су увенуле наде да ће доћи до измена Изборног закона и Устава БиХ, како би се решио проблем дискриминације националних мањина те одговорило на захтеве хрватских странака за такозвано „легитимно представљање“.

Мишљења поводом овога су да без директног притиска САД, односно, вишерангираних дипломата из те земље, шансе за договор биће још мање. Стога се стиче дојам да се нови састанак одржава више како би се показало да се не одустаје од преговора о овом питању, а мање због вере да ће се постићи договор о коначном решењу.

Бакир не да златну коку

Хрвати траже кантонални тип гласања за средине у којима су већина по систему један глас. Хрватска демократска заједница сматра да је код измена Изборног закона БиХ битно да један од изабраних чланова Председништва БиХ буде изабран већином гласова Хрвата.

С обзиром да су и Срби најавили бојкот избора, ако се не укине Инцков закон, на данашњем састанку је било међу страним представницима и о томе речи и упућен је захтев да се Срби врате у заједничке институције.