Изјавом да Велика Британија никада неће признати руски суверенитет над Вороњешком и Саратовском области, које се налазе на територији Русије, Лиза Трас је ушла у антологију политичара чији ће гафови остати упамћени за сва времена. Истовремено, морамо да се запитамо о чему се ради — да ли о елементарном незнању или о пукој бахатости и политичком маниру по коме знање не игра битну улогу? Ако је у питању ово друго, остваривање циљева по сваку цену једино је важно, па макар свет пропао.
Није важно знање, него циљ против Русије
Гаф Трасове још више чуди ако се узме у обзир да би шеф Форин офиса, британског Министарства спољних послова, морао да буде једна од најобавештенијих особа на свету, као и што су њени сарадници били у обавези да је припреме за састанак са руским колегом.
Тако би бар требало да буде, каже Синиша Љепојевић, дугогодишњи дописник српских медија из Лондона. Међутим, Трасова није отишла на састанак са Лавровом да преговара — ради се о медијској операцији усмереној на домаћу публику, како би влада показала британским грађанима да се труди да избегне сукоб.
Према његовим речима, генерално говорећи, на Западу знање већ дуже време више није важно.
„Са ерозијом образовања и увођењем ’невидљиве‘ политике, знање уопште није битно. Рецимо, сама Лиз Трас је по образовању економиста, али је једно време била министар правде“, објашњава он.
То што Трасова није знала у којој се држави налазе Саратов и Вороњеж, Љепојевића, како каже, не изненађује.
„То су генерације које врло мало знају о свету изван њихових земаља. Подсетио бих да је бивши премијер Тони Блер сазнао да се у Бразилу говори португалски тек када је постао председник владе. То је тако у том делу света и колико ме је насмејало, толико ме уопште није изненадило“, каже Љепојевић.
Толико и рукола значи гурману
Историчар Чедомир Антић, пак, подсећа да се у прошлости често дешавало да веома важни политичари не знају ништа о темама које су кључне за будућност света. Тако велики број британских политичара почетком Првог светског рата није знао ништа о Балкану.
„Међутим, оно што се дешава у вези са Русијом и Украјином је тај страшан недостатак емпатије који постоји код британских и америчких политичара. Они нити се спремају за разговоре, то видимо из овога; нити их је за то брига. Они су дошли да заврше посао који много више везе има са њиховим унутрашњим проблемима, са стабилношћу њихове валуте, са перспективама њихове геополитике, а све друго је нека врста гарнирунга. Дакле, колико значаја има рукола за српског гурмана који једе прасе, толико за њих има да ли се ради о Луганску или Вороњежу“, закључује Антић.
Подсећамо, Сергеј Лавров је, поводом оптужби да Русија гомила војне снаге на граници са Украјином, упитао британску колегиницу признаје ли њена земља суверенитет Русије над Вороњешком и Саратовском области. Трасова је одговорила да Велика Британија никада неће признати суверенитет Русије над тим регионима. Нешто касније, британска амбасада у Москви саопштила је да је министарка мислила да су те две области део Украјине.
Трасова и Лавров састали су се у Москви како би продискутовали ситуацију у Украјини, руско-белоруске војне вежбе, као и о гаранцијама безбедности које је Русија тражила од Запада. И без гафа Трасове, шеф руске дипломатије оценио је разговоре као разговор „глувог са немим“.