Наиме, разнобојне форме у кругу, квадратићима, правоугоницима и штрафтама које су се уз једнолично пиштање појављивале с времена на време на ТВ пријемницима заправо имају име. Зову се тест-карте или тест-шаблон.
Овај призор углавном се емитовао у тренуцима када је трансмитер активан, али не емитује програм. Дакле, у време када је телевизија имала „радно време” тј. није емитовала програм 24 часа, тест-карте пуштане су на почетку и на крају сваког емитовања, а шаре је углавном пратио и једнолични тон, мада су неке станице користиле и укључење у радио-сигнал или неку инструменталну музику.
Тест-картице старе су фактички колико и телевизија. Прво су се користиле стварне, физичке картице у које би се уперила камера док је касније коришћен већ снимљен материјал.
Реч је о чисто техничкој ствари. Главни циљ овог прилично иритантног призора била је калибрација сигнала, тј. подешавање камера и пријемника да правилно приказују слику. Картице су омогућавале свима, и гледаоцима и ТВ станицама, да подесе своју опрему како би добили оптималан квалитет слике.
Самим тим, ништа на тест-картицама није било случајно ту. Круг је коришћен због подешавања линеарности у доба док су се у телевизорима користиле катодне цеви. Док су пријемници били црно-бели, коришћени су шаблони са нијансама беле и црне, а са колорном телевизијом стигао је и сет шара, тзв. СМПТЕ траке у различитим бојама. Распоред боја увек је био исти и то редом, са леве на десну страну – бела, жута, цијан (зеленкасто плава), зелена, магента (црвенкасто-љубичаста), црвена и плава. Уз те боје, на тест-картицама су се налазиле и различите нијансе црне које су омогућавале да се јачина светла и контраст на екранима подесе што боље.
Најпознатију тест-карту направила је 1966. године компанија „Филипс“. Садржај и форму шаблона осмислио је инжењер Фин Хендил уз помоћ колеге Ерика Хелмера Нилсена. Шаблон је назван „Филипс ПМ5544“ и коришћен у Великој Британији, Канади, Сједињеним Америчким Државама, на Филипинима, у Мјанмару, Јужној Кореји, Тајвану, Јапану, Аустралији, Шпанији… а и ми га се добро сећамо, пише Историјски забавник.
Некада уобичајен призор, тест-картице се данас ретко виђају изван телевизијских студија, постпродукције и дистрибутивних објеката. Више немају за циљ да помажу гледаоцима у калибрацији телевизора пре свега због тога што савременим ТВ пријемницима није потребно скоро никакво подешавање, а томе је допринео и дигитални сигнал.
Такође, већина телевизијских станица програм сада емитује нон-стоп 24/7 па нема ни оног симболичног „почетка и краја” сваког радног дана.