ДРУШТВО

Нова овлашћења Европола за борбу против сајбер-криминала

Вест да је ових дана ЕУ проширила овлашћења својој полицији, Европолу, који ће моћи да сарађује и са приватним компанијама и дигиталним платформама и од њих добија неопходне податке, последица је повећања сајбер-криминала најразличитијих врста и покушај да се он спречи.
Sputnik
Чињеница је да ми, практично, већ живимо у дигиталном свету, где размена података Европола само са одговарајућим државним институцијама више није довољна, каже за Спутњик професор Факултета за пословне студије и право Универзитета „Унион — Никола Тесла“ Горан Матић, који је стручњак за безбедност.

„Европска унија је донела читав нови сет докумената који се баве питањима сајбер-безбедности и сајбер-криминала и форензиком сајбер-криминала. То је толико еволуирало у последњих десетак година, да су се многи послови преселили у сајбер-простор, односно у дигиталну агенду. Самим тим дошло је и до повећања криминалитета и разних врста злоупотребе података“, напомиње Матић за Спутњик.

Нова овлашћења Европола

До сада је свакодневно око 150 специјалиста укрштало податке 27 држава-чланица, али и десетина трећих држава. Конкретно, са Србијом је споразум потписан 2009. године. Током деценије сарадње информације су ишле у оба смера. Сада би Европол могао да користи и податке приватних компанија и дигиталних платформи, јачајући сарадњу и са земљама ван ЕУ.
ЕУ је проширила овлашћења Европола који ће моћи да сарађује и са приватним компанијама и дигиталним платформама и користи њихове податке
Број предмета на столу тужилаца широм Европе сваке године је све већи. Само у 2021. их је било за четвртину више у односу на годину пре.
На питање шта ће поред сузбијања илегалне трговине наркотицима, прања новца, убистава, тероризма, чиме се Европол највише бавио, бити сада у фокусу, од чега се сада највише страхује, Матић нема дилему.

Дванаест сајбер-изазова

„То је сајбер-криминал, све што има предзнак сајбер. Ви данас имате 12 безбедносних сајбер-изазова, где спадају и дечја порнографија, преваре преко интернета, крађа идентитета, банкарске злоупотребе, прање новца, сајбер-тероризам.“
Он је указао на сајбер-криминал који посебно угрожава привреду и ЕУ је препознала Европол као једну од европских агенција која има функцију и у сајбер-безбедности, али и у сузбијању криминала који се лако прилагођавао дигиталном добу, великом брзином усвајајући и користећи нове технологије.
На питање како види сарадњу са приватним компанијама и колико би оне биле вољне да поделе податке које имају, наш саговорник указује на нека досадашња искуства.

„То ће бити врло интересантно, јер нека пракса је показала да то приватно-јавно партнерство функционише, али да ту има проблема. Тешко је да компаније које су жртве разних сајбер-напада или сајбер-криминала дају податке о тим догађајима. Они их решавају у кући, са својим ресурсима, па тек ако не могу са том штетом да се изборе, онда укључују полицију и друге институције“, на помиње Матић.

Заштита података

Он подсећа на нову европску директиву о заштити података о личности, односно права на приватност и практичну примену тога у раду великих информационих система.
Пред Европолом је суочавање са сајбер криминалом, а међу 12 безбедносних сајбер изазова су од дечје порнографије, превара преко интернета, крађа идентитета, до сајбер тероризма
„ЕУ инсистира да се максимално заштите ти подаци, а компаније пуштају да то иде, како иде. Велика је могућност употребе, односно злоупотребе личних података без контроле. Зато имате оно друго питање — интернет подразумева анонимност и слободан проток информација, а ви ако успоставите процедуре, губи се та компонента интернета“, каже стручњак за безбедност.
Када је у питању употреба и заштита и личних, али и било којих других података у сајбер-простору, он подсећа на константну отворену дебату између САД и ЕУ.

Усагласити институције и механизме је процес

ЕУ управо преко Европола истражује злоупотребе података у сајбер-простору. То су, каже, такозване административне истраге усмерене на заштиту система, односно ка заштити права, због чега је у то укључен и Суд за заштиту људских права. То су новине које ће ЕУ вероватно спровести везано за нову директиву о заштити људских права.
„Сад треба поусаглашавати све те институције и направити ефикасне механизме, што није посао за један дан и за једну годину. То је процес. Тек ћемо у следећем извештајном периоду ЕУ видети ефекте рада Европола по новим овлашћењима. Ми не говоримо о десетинама хиљада информација, него можда о билионима информација“, истиче Матић.
На питање шта би подразумевала сарадња са земљама које нису чланице ЕУ, с обзиром на нова овлашћења Европола, он сматра да би први корак требало да буде преиспитивање постојећих споразума и уговора, у ком су обиму и њихово усаглашавање.
„ЕУ има сарадњу и са САД, са Африком, Латинском Америком, са бившим државама Совјетског Савеза, са Јапаном, са Кином. Са свима имају одређене споразуме где су уредили та питања. Сада ће то морати да допуне са тим новим ингеренцијама Европола, а ови могу и да се не сагласе са неким новим овлашћењима. То све зависи од случаја до случаја“, напомиње Матић.

Немилосрдна технологија

Проблем је, каже, што развој технологије иде сто пута брже од правних процедура и законодавних норматива и развоја агенција које се баве заштитом. Технологија је немилосрдна, ми сви остали само каскамо за њом, признаје наш саговорник.
Практично се селимо у сајбер-домен, улога човека је све мања и готово да све поприма обрисе научне фантастике, с обзиром на улогу вештачке интелигенције. Биће врло интересантно да следеће године видимо извештај Европола и какви су резултати, оцена је саговорника Спутњика.
Коментар