„Председник је говорио о енергетској сарадњи – да све наше интеракције у области испорука енергената треба да буду што транспарентније, искључиво тржишне и засноване на дугорочним уговорима. То је оно од чега су се Европљани удаљили и сада купују гас, грубо речено, не по 300, него по 1.300. Да ли је реално? И више од тога“, рекао је Песков.
Према зимским економским прогнозама Европске комисије, ове године ће цене гаса на европском тржишту остати више него што су биле јесенас, а пад ће почети тек у пролеће 2023. године.
Фјучерси за гас почели су значајно да поскупљују прошлог лета: до краја августа њихова цена порасла је са 250-300 на 600 долара по кубном метру; у октобру је први пут премашила хиљаду, а 21. децембра достигла је историјски максимум од 2.190 долара. Затим је уследио извесни пад, али цене остају константно високе, што није забележено у читавој историји рада гасних чворишта у Европи.
Стручњаци ово везују за неколико фактора: низак ниво напуњености европских подземних складишта, ограничена понуда од главних добављача и велика потражња за течним природним гасом у Азији.
Власти европских земаља више пута су оптуживале Русију да је изазвала енергетску кризу. Председник Русије Владимир Путин ове изјаве назвао је бесмислицом. Он је подсетио да је Бриселу предлагао да остави дугорочне уговоре за набавку сировина, али је Европска комисија инсистирала на тржишним ценама, што је на крају довело до кризе.