Уз ову оцену, добар познавалац тржишта аутомобила, уредник познате емисије САТ (Саобраћај аутомобилизам туризам) Младен Алвировић додаје да у аутомобилској индустрији у свету влада стање хаоса које је изазвано поремећеним ланцима снабдевања још од 2020. године, што је узроковала пандемија ковида.
Још ћемо чекати на испоруке аутомобила
Купци аутомобила у Србији, попут оних у свету, чекају на испоруку нових аутомобила од три до девет месеци, па и годину дана, зависно од марке и типа аутомобила, а недостатак нових возила на тржишту подигао је тражњу за половњацима, па тако и њихову цену.
„Несташица не само чипова, него и неких других компоненти, транспорт који је драматично поскупео из Азије према Европи, све је то утицало да устаљени ланци снабдевања више не функционишу. Већина фабрика аутомобила у свету одавно је прешла на такозвани ’џаст ин тајм‘ (just and time) концепт. То значи да на траку стижу делови директно са транспорта. Нема, дакле, великих магацина, великих лагера“, објашњава Алвировић за Спутњик.
Тако је, уз мале залихе, пословање било исплативије, а када су оне потрошене, тешко је било поново ухватити корак и због тога многи произвођачи аутомобила не могу да испоруче онолико возила колико се она траже.
То је, каже он, реалност са којом живимо већ неко време, али ни то није ништа ново, јер су се и раније чекали аутомобили и по годину дана када изађе неки нов модел, а потражња за њим је далеко већа од капацитета производње. Сада је, међутим, то постала пракса са готово свим аутомобилима.
Мала тржишта у већем проблему
„Ми смо у додатном проблему јер смо мало тржиште. Зато што сви произвођачи гледају да снабдеју прво главна, велика тржишта на којима су највеће марже и зараде и на којима је највећи број купаца. То су тржишта од којих им зависи будућност“, објашњава наш саговорник.
Најдуже се чекају најскупљи примерци познатих аутомобилских брендова попут Мерцедеса и Аудија
CC0 / Pixabay /
Према подацима Српске асоцијације увозника возила, у Србији је у 2021. години до октобра продато 30.416 нових аутомобила, што је 16 одсто више у односу на целу 2020. годину.
„Шкода“ је на крају прошле године била најпродаванији аутомобилски бренд, потом „фијат“, „тојота“, „киа“, па „хјундаи“ и „фолксваген“.
Колико чека српски купац
А шта купац у Србији може да очекује ове године?
Директорка маркетинга у „Шкоди“ Александра Ђокић за Спутњик каже да се на испоруку њихових аутомобила чека од три до девет месеци.
„То је у глобалу, али, рок зависи и од модела. Има низ фактора који утичу на то колико ће се чекати на неки модел. Оно што очекујемо и заправо добијамо обећања, то је да ће се ова ситуација са снабдевањем полупроводницима стабилизовати у другој половини године. Ако прегурамо ову годину иоле успешно, следећа ће бити као и пре кризе. Прошле године смо продали око 5.300 аутомобила, а регуларно би ова година ишла сигурно на 7.000 да није ових проблема у набавци“, истиче наша саговорница.
Изузетак „корејци“
Према подацима Европске асоцијације произвођача аутомобила (АЦЕА), „тојота“, „шкода“ и „фолксваген“, који су и међу водећим српским продавцима, на списку су брендова који су већ значајно редуковали производњу због несташице полупроводника. Због тога се чека на испоруку њихових модела, што је осетило и наше тржиште. Ништа није другачије ни са „фијатом“.
Том глобалном проблему успешно одолева само јужнокорејска групација „Хјундаи-Киа“, која је прошле године остварила раст продаје у Европи од 21 одсто, пре свега захваљујући сопственој производњи полупроводника.
За „киа“ ауто, који 22 године послује у Србији, претходна година је била рекордна и попели су се на четврто место по продаји аутомобила. Продали су 1.543 „киа“ возила, што је раст од 91 одсто у односу на 2020. и чак 127 одсто у односу на 2019. годину. Истим темпом настављено је и у овој години и у јануару са 100 испоручених возила су према прелиминарним резултатима МУП-а Србије другопласирани бренд на српском аутомобилском тржишту, каже за Спутњик маркетинг менаџер у „Кији“ Милан Дербогосијан.
Захваљујући сопственој производњи полупроводника јужнокореанска групација Хјундаи-Киа је у Европи повећала испоруку аутомобила за петину
CC0 / Pixabay /
Он истиче да су захваљујући добром планирању успели благовремено да обезбеде већу количину возила на свом лагеру у Београду, као и оном који користе у Копру. Тако су рокови испоруке у Србији били од свега неколико дана до две или три недеље, ако је потребно организовати и транспорт и увоз из Копра. Додаје да је и њихова акцијска понуда са значајним уштедама прилагођена управо за возила са ова два лагера.
Уколико потенцијални клијент не жели ниједно од доступних возила са та два лагера, већ жели индивидуално да поручи аутомобил из фабрике, рок испоруке је од 90 до 270 дана у зависности од модела и фабрике у којој се он производи. У неким специфичним случајевима, на пример код електричних возила, рок може бити и дужи.
Нова правила
„Киа“ је, могло би се рећи, изузетак, а објашњавајући како сада функционише тржиште аутомобила, Алвировић каже да када купац дође у салон да наручи аутомобил какав жели са одређеном опремом и спецификацијама, он ће оставити наруџбину према фабрици. За разлику од 2019, међутим, фабрике више не могу да одреде датум производње, када ће ауто сићи са траке, а многи ни гарантовану цену, јер нико не зна шта ће се дешавати у наредним месецима. Без гаранција произвођача, ни увозник нема прецизне одговоре за купца, на кога се на крају све прелије, каже он.
То је илустровао ситуацијом са салона у Штутгарту, где је купац да би пазарио луксузни ауто вредан око 200.000 евра приказан на салону, морао да га плати 10 одсто скупље. Коштао би га колико је писало у ценовнику да је пристао да исти такав чека шест до девет месеци. Раније сте, пак, могли у тим ситуацијама да рачунате и на попуст. Данас нема попуста, јер ако га ви одмах не купите, сутра ће већ доћи неко други и то урадити, сликовито је објаснио наш саговорник.
Половњаци дочекали својих пет минута
У недостатку нових аутомобила на које треба чекати, на цени су добили половњаци, који су из тих разлога поскупели у иностранству, па онда и овде. Просечна цена аутомобила оглашених на сајту „Половни аутомобили“ била је прошле године 16 одсто већа у односу на претходну годину, а чак 23 одсто у односу на период пре пандемије. Највише су поскупела млађа возила, од три до пет година, која су се највише и куповала.
Алвировић каже да је једина позитивна ствар у целој причи то што цене половних аутомобила не падају тако брзо као раније, када је такорећи нов аутомобил већ после кратког времена несразмерно пуно губио на вредности. Ако сте купили нов ауто пре две године, он данас више вреди него што је исто толико стар ауто вредео 2019. године.
Напросто, траженој роби расте цена, закључио је саговорник Спутњика.