„(Председник Русије Владимир) Путин веома је доследан у приступу нашим, па, да кажемо партнерима, али, нажалост, они су сада више противници него партнери. Он отворено поставља питања и очекује директне одговоре. И како је 2007. директно постављао питања, тако је и 2022. директно поставио питања у нацртима та два документа која су предата Вашингтону и НАТО-у. Нисмо добили директне одговоре“, објаснио је Песков.
Према његовим речима, руска страна види покушаје да се пажња усмери на споредна питања.
„Штавише, констатујемо покушај да се концентрише на другостепене детаље и покушај да се избегне било какво разумевање питања која су за нас критична. Али, ни мало не сумњам да ће председник Путин и даље бити доследан у свом ставу и да ће инсистирати да питања која су за нас заправо егзистенцијална питања, да та питања не остану без пажње и да се не игноришу“, истакао је он.
Односи са САД
Песков је објаснио да постоје позитивне стране у раду са актуелном америчком администрацијом, међу којима је постојање одређених канала за дијалог, с обзиром да је пре пар година дијалог био на нули, али, нажалост, односи између Русије и САД „фактички леже на поду“.
„Овде се, вероватно, као позитивно може навести да, колико год да је тешко у другим областима, ипак постоје одређени канали за дијалог. У дијалогу су шефови држава, дијалози су у току и у другим областима. То је плус. То је плус јер, знате, пре само пар година наш дијалог је био на нули, није било контаката као таквих. Али у осталом, нажалост, у билатералним односима можемо говорити само о минусу. Налазимо се на веома ниском нивоу. Они заправо леже на поду“, констатовао је Песков.
Утицај Вашингтона на ЕУ
Вашингтону никада није недостајала истрајности у покушају да утиче на своје партнере у Европи, наводећи шта и ко треба да ради, а Москва се нада да ће у Европи превладати разум и она ће размишљати о својим интересима, додао је он.
„Европске државе доследно и веома енергично покушавају да ојачају правац спољне политике и безбедности у својим интеграционим процесима. То је један од стубова који је увек шепао у Европској унији и Европљани очајнички покушавају да повећају спољнополитичку улогу Европске уније у светским пословима. То им баш и не успева. Прво, утицај Вашингтона је и даље веома јак. Сједињеним Америчким Државама никада није недостајало упорности, па чак ни оног каубојског приступа у покушају да утичу на своје партнере у Европи. Они отворено говоре шта ко треба да уради, а ако се неко са тиме не слаже, директно говоре шта ће им се десити због тога. То се дешавало и наставиће да се дешава. И ми смо тога веома свесни“, рекао је Песков.
„То је, наравно, у супротности са жељом Европљана да постану суверенији у својим спољнополитичким интересима. Али скакако ћемо се надати ће овде превладати здрав разум и да ће Европљани пре свега размишљати о нашем заједничком дому, о Европи, где живимо једни поред других и директни смо суседи“, додао је портпарол.
О разоружавању
Песков је додао да је ефикасност преговора на тему разоружања под знаком питања.
„Што се тиче разоружања, није све баш добро и очигледно је да нас у преговорима очекују вишегодишње тешке позиционе конфронтације чији је резултат под питањем“, објаснио је Песков.
Кијев и западне државе у последње време изражавају забринутост због наводног повећања „агресивних дејстава“ Русије у близини граница Украјине. Русија је у више наврата негирала оптужбе Запада и Украјине за „агресивна дејства”, наводећи да никоме не прети и нема намеру никога напада, а изјаве о „руској агресији” користе се као изговор да се што више војне технике НАТО-а распореди у близини руске границе. Како је раније изјавио шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, Русија не ствара никакве поводе за конфликтну ситуацију око Украјине. Према његовим речима, Русија не искључује могућност да хистерија око Украјине, коју распирује Запад, има за циљ да покрије да Кијев саботира Минске споразуме о Донбасу.
Министарство спољних послова Русије објавило је 17. децембра 2021. нацрте уговора са Сједињеним Америчким Државама о гаранцијама безбедности, као и споразума о мерама за обезбеђење безбедности Русије и држава-чланица Северноатлантског савеза. Документ, између осталог, укључује одредбе о међусобном неразмештању ракета средњег и кратког домета у међусобном домету, одустајање од даљег ширења НАТО-а на рачун бивших совјетских република и о смањењу броја војних вежби.