Власник права на најпопуларнија дела Џ. Р. Р. Толкина, компанија „Сол Зенц“, одлучила је да их стави на аукцију, чиме се филмска, телевизијска и гејминг права на „Господара прстенова“, „Хобита“ и постхумно објављена дела „Силмарилион“ и „Незавршене приче о Нуменору и Средњој земљи“ - стављају на продају.
Толкинова права за две милијарде долара
Укупна вредност, према последњој процени, износи две милијарде долара. Инвестициона банка АЦФ руководиће продајом, а неколико холивудских студија заинтересовано је да откупи права на Толкинова дела.
Продаја долази у тренутку када „Амазон“ треба да открије трејлер за предстојећу телевизијску сагу „Прстенови моћи“, чија се пилот епизода очекује у септембру.
Серија ће се бавити дешавањима у другом добу Толкиновог универзума, управо из разлога што „Амазон“ не поседује права на догађаје из првог и трећег доба.
Међутим, компанија „Сол Зенц“ такође води правну борбу са студијом „Ворнер брадерс“ који такође поседује одређена права на „Господара прстенова“ преко свог поседовања „Њу лајн синеме“, која је продуцирала прослављену трилогију Питера Џексона.
Две милијарде долара за уништавање маште милиона људи
„Две милијарде долара ми не изгледају као сума која је меродавна, и да их је 20 не би ништа значило, зато што сам у старту, кад се кренуло не са екранизацијом, него са идејом о екранизацији Толкинових дела то доживео као озбиљно светогрђе“, каже песник и преводилац Владимир Д. Јанковић, овогодишњи добитник награде „Милош Н. Ђурић“ у категорији поезије, за превод с енглеског језика Џ. Р. Р. Толкиновог дела „Берен и Лутијена“.
Још почетком осамдесетих година као клинац кад је угледао стрип „Господар прстенова“ у Кнез Михаиловој улици, буквално га је одбацивао од себе да се случајно квадрати стрипа не би помешали са његовим сликама које је створио читајући Толкина.
„Сматрам да је екранизацијом Толкинових дела уништена или обогаљена машта стотина милиона, у перспективи милијарди људи, који ће гледати те филмове и који неће моћи да доживе оно што је суштина тог великог дела, једног од највећих 20. века.“
Толкина у небеској перспективи боли небеско уво за њихове милијарде
Према његовим речима, уопште није проблем снимити „Злочин и казну“ јер није битно да ли ће Раскољников имати мало дужу плаву или кратку смеђу косу, међутим, у „Господару прстенова“ је сваки лик, свако место, сваки топоним, сваки крајолик важан да се роди на особени, јединствен начин у сваком читаоцу.
„Кад ви наметнете некоме да онај Елајџа Вуд мора бити свима Фродо, а Виго Мортенсен Арагорн, ви сте фактички осакатили милионе или милијарде машти. И зато ме уопште не занима за колико ће новца продавати права на то богохулно остварење и свима желим да не испаштају због бизниса у који су се упустили“.
Јанковић сматра да би екранизација његових дела самом Толкину била језиво искуство, ако ни због чега другог онда због грубог нарушавања фабуле. Толкин би, истиче, морао бити несрећан због филмова.
„Мислим да њега у некој небеској перспективи боли небеско уво за њихове милијарде које они размењују на рачун његове баштине“, закључио је Јанковић.