„Љубав се сматра осећајем, а заљубљеност је почетни стадијум тог процеса који може прерасти у љубав или се може завршити на том стадијуму. Односно, то је скуп разних емоција, физиолошких и психолошких реакција, нека врста привременог еуфоричног коктела“, рекла је Пуњина.
„Велику улогу играју пројекције јер ми у особи видимо оно што нас подсећа на то у шта смо ми заљубљени код нас. Онда имамо неку илузију у глави и неку нашу слику о партнеру. Затим, сретнемо особу сличну овом опису и у почетку се не заљубљујемо у стварну особу, већ у ту пројекцију“, навела је Батујева.
„Нема потребе да неко наслућује шта особа поред њега жели. О томе треба разговарати са партнером, а не фантазирати и умишљати. Потребо је прихватити особу са свим њеним манама и врлинама, разјашњавати све несугласице и договарати се о свему“, закључила је докторка.