„Са медицинског становишта, то је реакција симпатичког нервног система повезана са повећањем нивоа ендорфина и других хормона среће, због чега се повећава доток крви у трбушне органе. Ти хормони се не луче само због утицаја спољних фактора, већ и због пријатних успомена“, објашњава ендокринолог.
Утицај хормона на љубав и заљубљеност је неоспоран, каже Шереметјева, додајући да на појаву тих осећања код мушкараца и жена утичу тестостерон, естроген, окситоцин, ендорфини, допамин, адреналин, серотонин и вазопресин.
С тим у вези, руска докторка је појаснила да тестостерон утиче на сексуалну жељу и еротске фантазије, а да естроген доприноси сексуалном задовољству и расту либида. Окситоцин је познат као хормон грљења, заљубљивања, љубави, привлачности и поверења и он је тај који покреће људе да се љубе.
Захваљујући неурохормону допамину особа доживљава позитивне емоције, а адреналин изазива најеженост и налет емоција када особа види партнера, додала је.
За испољавање љубави и наклоности уколико је реч о зрелој љубави – одговоран је хормон вазопресин, а ендорфини су „молекули дуготрајних љубавних осноса“, констатовала је Шереметјева.