Говорећи о претњи ратом у Европи о којој сви последњих дана говоре, председник Русије је на конференцији за штампу подсетио да је НАТО већ једном покренуо рат у Европи.
"Што се тиче рата у Европи: немачки кацелар је управо рекао да људи његове генерације, а ја припадам њима, тешко могу да представе неки рат у Европи. То се односи на ситуацију око Украјине. Међутим, ми смо били сведоци рата у Европи који је покренуо управо блок НАТО-а - против Југославије. То је била велика војна операција, уз бомбардовање једне од европских престоница – Београда. То је било изведено без дозволе СБ УН. То је лош пример, али је био“, рекао је Путин, истакавши да Русија не жели рат, стога је и изнела предлоге о безбедности у Европи.
Он је додао да у одговору Вашингтона и Брисела постоји моменти о којима је Москва спремна да разговара, пре свега што се тиче Споразума о ракетама средњег и кратког домета и војној транспарентности.
Руски лидер је истакао да Москва не може да зажмури на то како САД и НАТО сасвим слободно и у своју корист тумаче принцип недељиве безбедности. Он је подсетио да Северноатлантска алијанса наставља да се шири на исток, без обзира на уверавања западних партнера. По његовим речима, одлагање уласка Украјине у НАТО ништа неће изменити. Москва жели то питање сада да реши.
Говорећи о Украјини, руски лидер је назвао то што се дешава у Донбасу геноцидом. Он је повезао обраћање Државне думе са молбом да се призна независност ДНР и ЛНР с тим да посланици јасно осећају расположење бирача којима је жао становнике тих република.
У исто време, председник је навео да Мински споразуми још увек имају потенцијал и позвао Немачку и Француску да утичу на Кијев да почне да реализује обавезе које је преузео.
Немачки канцелар је, са своје стране, позвао на хитну деескалацију око Украјине.
„Моја посета је у знаку кризе, најтеже кризе у последњих више деценија у Европи. Војне активности Русије и концентрација руских трупа дуж границе одузели су доста времена у нашим преговорима, као и питања о безбедносних гаранција које је формулисала Русија. Изнео сам своју процену безбедносне ситуације и како ми и наши европски партнери оцењујемо ову ситуацију“, рекао је Шолц.
Што се тиче "Северног тока 2", Путин је подвукао да се ради о комерцијалном пројекту који је завршин и спреман за рад. Међутим, он је саопштио и да ће Русија наставити са испорукама гаса преко Украјине и после 2024. године, ако буде потражње и рентабилности.
Разговор Путина и Шолца је трајао више од три сата.