Након осам деценија у Београду обновљен Руски научни институт

„Руски научни институт бавиће се, поред осталог, проучавањем историјских веза руског и српског народа које постоје без обзира на промене у руководству држава. Политичке везе су значајне, али су везе међу људима, односно појединцима много значајније. Посветићемо се проучавању односа царске Русије и краљевске Србије, совјетске Русије и социјалистичке Југославије, у којој је Србија била значајна, као и проучавању тих односа све до 1991. године“, рекао је на свечаности у Руском дому историчар и професор Београдског универзитета Алексеј Тимофејев, један од руководилаца обновљеног института.

Према његовим речима, идеја је да обновљени Руски научни институт настави да се бави свим оним активностима којима су се бавили и његови претходници, истакнути руски научници, историчари, правници, филолози и сви други стручњаци који су у првим деценијама 20. века боравили у Београду.

„Наша делатност је усмерена на рад с подмлатком, на помагање Русима да се боље упознају са Србијом, сарадња са српским научницима, боље упознавање с Русијом, објављивање руских и српских научних радова, организовање научних конференција и предавања“, додао је Тимофејев.

Руски научни институт ће, такође, пратити стање руских гробних комплекса у Србији, проучавати и дигитализовати историјске архиве, састављати научне и информативне материјале о културним објектима везаним за руско-српску историју на Балкану, архивирати штампано наслеђе.

Руски научни институт био је основан 1928. године. Првих неколико година његово седиште било је у просторијама Београдског универзитета и у згради Српске академије наука и уметности, да би се потом преселио у Руски дом.

Институт је, како је подсетио Алексеј Тимофејев, радио све до пролећа 1941. године, односно до доласка Немаца у Београд, који су затворили ову руску научну институцију.

Обнављање Руског научног института подржала је компанија „Гаспром њефт“, која као највећи страни инвеститор у Србији више од десет година спроводи програме у области културе, образовања и очувања историјског наслеђа двеју земаља.

На свечаности која је уприличена поводом почетка рада Руског научног института вечерас је филологу и професорки Београдског универзитета Ирини Антанасијевић, која је и један од руководилаца обновљеног Руског научног института, уручена Пушкинова медаља за велики допринос промоцији руског језика и културе у Србији.

Награду, која је додељена на основу указа председника Русије Владимира Путина, Ирини Антанасијевич је уручио амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко.

Почасно одликовање Руске федералне агенције „Россотрудничество“ за пријатељство и сарадњу уручено је професору Беогадског универзитета Синиши Атлагићу. Признање му је уручио руководилац „Россотрудничества“ Евгеније Примаков.