СРБИЈА

Уместо државе, Косово постало модерна колонија Америке за њене потребе на Балкану

Еуфорија која је пратила ванредну седницу Скупштине у Приштини пре 14 година када је 17. фебруара 2008. године усвајањем декларације једнострано проглашена независност Косова, спласнула је као мехур од сапунице, јер уместо државе ова територија постала је модерна колонија створена за америчке потребе на Балкану.
Sputnik
Ни Приштину ни Америку тада као ни сада није занимала Резолуција 1244 СБ УН, по којој је Косово и даље у саставу Србије, али под управом УН, нити чињеница да крше све могуће међународне норме и право.

Уместо државе колонија

Међутим, сладак укус победе косовских Албанаца, како је време одмицало полако је почео да буде горак. Где је и шта је Косово после толико година? Да ли је у односу на претходне године направили корак уназад?
Милисав Паић, дипломата у пензији и оснивач организације „Српски спољнополитички круг“ као одговор на ова питање каже следеће:
„Косово остаје инструмент Запада и покушај да преко њега створе контролу над целим овим простором, увлачењем Косова у западну политичку стратегијску и безбедносну структуру. Али, међународни услови нису више као што су били пре 14 година да би тако нешто било реално,“ закључује Паић.

Косово тапка у месту

Како каже, у ових 14 години на тзв. држава Косово је постала гумени балон који је Америка наметнула својим партнерима и клијентима а који се сада издувао.
„Број држава које признају тзв. државу Косово је смањен са 119 на испод 100. Тако да ти покушаји да се Косова наметне као тзв. независна држава једноставно нису успели. И не видим да после 14 година земље које нису до сада признале Косово имају било какав интересе да улазе у неке формалне везе и односе са Приштином,“ каже Паић.
Наш саговорник сматра да се Приштина тапка у месту још од Бриселског споразума.
„Разговори између Београда и Приштине који су концентрисани, или би бар требало да буду концентрисана на животна питања грађана на КиМ, нису одмакла са мртве тачке. А ово што ради Аљбин Курти, покушавајући да се наметне као лидер Албанаца у региону, такође не пролази. Сем Хрвата и Црне Горе, мало ко има озбиљан интерес за формалне везе и сусрете са њима,“ истиче он.

Чвор је у ЗСО

Како ствари стоје, каже Паић, таква ситуација ће да потраје, јер Запад вербално критикује Куртија за његове непопустљиве ставове, посебно на тему формирања ЗСО, али нема стварне спремности да се на њега изврши озбиљан притисак.
„Са стране се види да иза кулиса постоје идеје да се тај споразум о ЗСО ревидира у корист Приштине и да се претвори у некакав НВО без икаквих стварних надлежности,“ напомиње он.
Из тих разлога се не види, додаје он, да ускоро може нешто озбиљно да се деси везано за Косово.
„КиМ једноставно не може да добије међународни легитимитет кроз улазак у међународне организације, јер Србија то не дозвољава, јер није спремна на такозвано међусобно признање, и што се тога тиче нема изгледа да се то промени, без обзира ко је на власти у Србији, јер би то изазвало гнев народа,“ верује Паић.

Куртијева тврдоглавост

Он подсећа да би Приштина, како би добила де факто признање, морала да поред сагласности Србије обезбеди и сагласност Русије и Кине у СБ УН, којима за сада не пада на памет да мењају свој став.
Иначе, четрнаест година од проглашења независности Косово дочекује са владом Аљбина Куртија на челу који је међу грађанима Космета од омиљеног опозиционара постао омражени лидер.
Тврдоглавост Куртија да са Београдом седне за сто само као равноправни партнер, Европској унији је везала руке да Приштину дају и давно обећану визну либерализацију. Косово није успело да се домогне ниједне међународне организације за 14 година, осим пар спортских, нити је успело да се среди на унутрашњем плану с обзиром да су грађани разочарани због неиспуњених великих обећања, пре свега због не- суочавање са корупцијом која цвета на Косову.
Америка очигледно сматра да је дошло задње време да се проблем са Косовом реши, али се није надала да ће им на том путу главни проблем правити Курти, који хоће себе да упише у историју као човека који је Косову донео стварну независност. Да не говоримо о пропалој економији, одласку омладине, несугласицама које постоје око поимања ОВК, али и супротним ставовима око дијалога са Београдом и причом о припајању Косова Албанији. Укратко, много је проблема чије решење није на видику те је тако и мало реалних разлога за славље.
Коментар