Временски кристали су посебно стање материје, које постоји које постоји у временским димензијама, али не и у просторним. У обичним кристалима, који су унутрашња структура појединих чврстих супстанци, молекули су распоређени у простору и граде кристалну решетку, док се код временских кристала они крећу као да је у питању гас. Међутим, то кретање не представља праву кинетичку енергију и нема размене енергије са окружењем, већ се промене у спину јона дешавају у затвореном кругу кристала.
Временски кристали за свакодневну употребу
Новим експериментом направљен је на собној температури временски кристал који није изолован од окружења. Научници наводе да се на тај начин отвара пут за прављење временских кристала величине чипа који могу бити коришћени у свакодневној употреби, пише „Сајенс алерт“.
„Када експериментални систем размењује енергију са окружењем, расипање уништава временски поредак. У нашој фотонској платформи, систем достиже баланс између губитка и добитка енергије како би сачувао временски кристал“, каже Хосеин Тахери са Универзитета Калифорнија, један од аутора студије објављене у часопису „Нејч комјуникејшнс“.
Постојање временских кристала, који се често називају и просторно-временски кристали, а сматрани су „уврнутом“ теоријом појединих физичара, доказано је пре неколико година.
За разлику од обичних кристала, у којима су атоми чиниоци поређани у тродимензионалној, фиксној структурној мрежи, у временским кристалима они осцилирају прво у једном, а онда у другом смеру. Док се атоми у обичним кристалима понављају у простору, у временским кристалима они то чине и у простору и у времену.
Да би проучавали временске кристале, научници често користе Бозе-Ајнштајнове кондензате (који се сматра петим стањем материје, поред течности, гаса, чврстог стања и плазме), а добијају се хлађењем разређеног гаса бозонских честица до температуре блиске апсолутној нули (-273,15 степени Целзијуса). То захтева специјализовану и сложену лабораторијску опрему.
Хлађење до апсолутне нуле није било потребно
Међутим, у новом истраживању, Тахери и његове колеге успели су да створе временски кристал без хлађења, на собној температури.
Прво су узели микрорезонатор, диск сачињен од магнезијум-флуоридског стакла, пречника само један милиметар. Онда су га бомбардовали зрацима два ласера.
Субхармонички шиљци, солитони (појединачни таласи који се крећу константном брзином и задржавају облик) настали на фреквенцијама које су генерисала два ласерска зрака, показали су да је створен временски кристал. Систем је створио ротирајућу решеткасту замку за оптичке солитоне, који су потом показали периодичност.
Како би сачували систем на собној температури, научници су користили технику која обезбеђује да ласерски зраци остану на одређеној оптичкој фреквенцији. Научници наводе да би захваљујући томе, систем могао да изађе из лабораторије и користи се и у другим условима.
Тахери каже како би овакви системи могли у будућности да се користе за изузетно прецизно мерење времена, али можда чак и као интегрисани делови квантних компјутера.