КУЛТУРА

Филм „Име народа“ награђен у Русији: Историја се понавља на „граници са Европом“

Филм „Име народа“ о Светозару Милетићу који је награђен у Русији освојио је публику у Санкт Петрбургу не само несумњивим филмским квалитетима већ и данас актуелном причом о историји која се понавља на „граници са Европом“.
Sputnik
Историјска сага „Име народа“ редитеља Дарка Бајића освoјила је Гран при за најбоље остварење у категорији играног филма на управо завршеном филмском фестивалу „Emerald Peacock St. Petersburg“.
Како је у својој рецензији насловљеној „100 година српске Војводине“ записао критичар Роберт Фогелберг Рута, мало је историјских филмова, чак и кад приказују једну страну конфликта, који су тако добро урађени као „Име народа“ изузетног редитеља Дарка Бајића.

Историја се понавља на „граници са Европом“

Дарко Бајић каже за Спутњик да му је изузетно драго што су у Русији препознати уметнички квалитети „Имена народа“ али и историјски значај теме којом се филм бави.
„Име народа“ има две паралелне приче, једна је о 1878. години кад је на Берлинском конгресу одлучено да Аустроугарска изврши анексију Босне, а управо пред ту одлуку се хапси један од највећих српских политичара тог времена Светозар Милетић. Аустроугари су добро знали да би његов утицај и побуна због таквог геста имала одјека међу српским становништвом не само у Војводини, него и у Црној Гори, Босни и Србији.
„Та прича која паралелно тече тих година наставља се и има свој ток и у време Првог светског рата кад се наставља даља геополитичка тенденција Аустроугарске да, у ствари, на неки начин настави продор ка Егејском мору. Та геополитика и граница тадашње европске империје, у ствари је и данашња граница са Европом. Она у себи има много политичких тенденција и импликација али и реваншизма због неспоразума који вековима постоје. Историја се, нажалост понавља и овај филм на најбољи могући начин говори о томе“, истиче Бајић.

„Име народа“ –историја која нам се дешава

Награђени редитељ подсећа да је „Име народа“ кренуо јако добро у биоскопску дистрибуцију, међутим, после неколико дана приказивања дошло је до карантина због пандемије ковида 19 због чега је прекинут биоскопски живот филма.
После тога „Име народа“ кренуо је по фестивалима и код нас и у свету, а фестивалска искуства у иностранству показују да је филм препознат не само због важности теме него и због свега онога што један филм чини квалитетним.
„'Име народа' је не само историјски филм него у себи држи линију историје која нам се дешава и има ту врсту комуникације са гледаоцима“, сматра редитељ.

Нови Сад – и некад и данас престоница европске културе

„Фотографија коју публика запажа јако је слична немачком експресионизму, који је тада владао. Потпуно је задивљујуће како је директор фотографије Зоран Јовановић, лагано прелазио у нови стил, са немачког експресионизма на француски импресионизам, и сличне правце у време деветнаестог века… Видимо и колико редитељ Дарко Бајић добро користи и поиграва се са експерименталним филмом и авангардом, уз помоћ сјајне монтаже Андрије Зафрановића и Петра Милића“, наводи у рецензији Роберт Фогелберг Рута.
Љубa Бандовић о Светозару Милетићу: Робија му је нарушила здравље, али му није убила дух
Према Бајићу, осим изузетних глумачких остварења у „Имену народа“ и ауторска екипа филма створила је „занимљиву слику нашег сећања или нашег успешног покушаја реконструкције тог времена“.
„Оно што је мени најважније, говори се о Новом Саду као тадашњем епицентру српске мисли и историје и као великом културном центру тадашње Европе који данас добија ту част да буде центар културе Европе. Тако да смо с те стране заокружили причу којом је овај филм постао не само део историје, него и део данашњег времена“, закључио је Бајић.
Дарко Бајић: Балкан није буре барута већ простор за одмеравање снаге великих сила /видео/
Коментар