„Због вишеструких опструкција од стране транзиционих власти Малија, Канада и европске државе које делују преко операције „Бархан“ и у оквиру Оперативне групе „'Такуба“' сматрају да више нису испуњени политички, оперативни и правни услови за ефективан наставак њиховог тренутног војног ангажмана у борби против тероризма у Малију“, наводи се у заједничком саопштењу, а преноси агенција Ројтерс.
Односи између Француске и Малија су се погоршали откако је су власти Малија оспориле договор о организовању избора у фебруару и предложила да власт задржи до 2025. године.
„Не можемо остати војно ангажовани заједно са транзиционим властима Малија са којима не делимо стратегију и циљеве“, изјавио је француски председник Емануел Макрон на данашњој конференцији за новинаре у Паризу, а преноси агенција АП.
Макрон је нагласио да се војно повлачење из Малија никако не може окарактерисати као неуспех.
Узастопни државни удари у Малију, Чаду и Буркини Фасо, бившим француским колонијама, ослабили су западноафричке савезнике Француске и охрабрили џихадисте који контролишу велике делове те територије.
Дипломате упозоравају да би растуће насиље могло дати нови подстицај миграцији из западне Африке у Европу, као и угрозити међународне рударске операције и стабилност стратешких француских партнера, као што су Обала Слоноваче и Сенегал.
Француска има трупе у Малију од 2013. године, када је интервенисала да отера исламистичке милитанте који су напредовали ка престоници. Исламисти су се од тада прегруписали и воде све крвавију побуну широм региона.
Француски војни извори наводе да ће повлачење из Малија трајати неколико месеци, пренео је Танјуг.